Srpski Džulijan Asanž, istraživač i publicista iz Švajcarske, Boris Krljić, izjavio je da bi gašenjem „Vesti“ dijaspora ostala bez snažnog oslonca zbog čega bi vlasti u Srbiji morale da hitno preduzmu sve što je u njihovoj moći da to spreče.
Krljić je autor više knjiga o Srebrenici od kojih je „Srebrenica, kako se zaista zbilo“ umnogome deministikovala zvaničnu verziju o događajima iz 1995. godine.
Krljić se zbog toga prvo našao na meti radikalnih islamističkih organizacija iz Evrope, a zatim je pod političkim pritiscima bošnjačke zajednice 2015. uhapšen i lažno optužen da je „diler droge“.
„Vesti“ su tada pokrenule srpsku dijasporu i u akciji „Milion razglednica za Dorina“, zatvor u kome je proveo četiri meseca bukvalno je bio zatrpan pismima iz svih delova sveta.
Zbog ovakvog medijskog pritiska, ali i pisanja „Vesti“, vlasti u Švajcarskoj su bile primorane da Krljića puste na slobodu.
– Kada sam čuo da postoji mogućnost da „Vesti“ prestanu da izlaze u Evropi bio sam šokiran. Zamislite, van Srbije živi par miliona Srba i da ih sada uskratite da imaju svoje dnevne novine? Ali, to vam govori i kakvo je ponašanje odgovornih institucija u zemljama gde „Vesti“ izlaze prema jednom narodu – ističe Krljić.
Kaže da je pokušaj gašenja „Vesti“ očigledan primer diskriminacije.
– Za mene je ovo čist primer diskriminacije. Ali ako uzmem u obzir kroz šta su Srbi zadnjih par decenija sve morali da prođu, ovo se uklapa u katalog represija prema našem narodu – naglašava on.
Objašnjava da i lično duguje ogromnu zahvalnost „Vestima“ koje su jedine stale u njegovu zaštitu i pokrenule akciju zahvaljujući kojoj je na kraju i oslobođen.
– U mom ličnom slučaju je bilo veoma važno što su „Vesti“ postojale. One su značajno pomogle kada sam u Švajcarskoj 2015. godine iz političkih razloga bio uhapšen i zatvoren četiri meseca u istražnom zatvoru. Ali i mimo toga su „Vesti“ uvek bile veza za Srbe iz inostranstva sa svojom zemljom. Ukoliko „Vesti“ budu ukinute to će značiti kao da dete bude sprečeno da bude sa svojom majkom – kaže Krljić.
Otuda je za ovog istraživača najbolje rešenje hitna intervencija Srbije kako bi se sprečilo gašenje evropskog izdanja „Vesti“.
– Srbija bi morala da pomogne da „Vesti“ nastave da izlaze zato što je to projekta od nacionalnog značaja ne samo za dijasporu, već i za maticu – poručuje Krljić.
