U školskoj baraci u šumi nedaleko od Vajnfeldena nedavno održana je radionica pod sloganom Lepo lice ćirilice. Organizator je Savet roditelja Srpske dopunske škole iz Vajnfeldena uz podršku i sufinasiranje Uprave za dijasporu i Srbe u regionu koja deluje pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Ovo je prvi od nekoliko projekata koji treba da doprinesu da se ćirilično pismo sačuva od zaborava. U prostoru koji je baš namenjen za boravak dece sastali su se učenici iz više srpskih dopunskih škola i njihovi roditelji. Deca su uz pomoć roditelja da crtala, pisala ćirilična slova na drvetu, papiru i staklu. Završeni radovi postavljani su na zid barake. Posle završene radionice roditelji su spremili zajednički ručak, a deca su uživala u igri.
– Održali smo kreativnu radionicu u prirodi. Na ovaj način želimo da negujemo ćirilicu, podstičemo decu da uče i pišu ćirilična slova, da crtaju i pokažu svoju kreativnost na razne načine i na kraju da se druže. Videli smo da je pored crtanja bilo zastupljeno i rezbarenje, takođe drugi radovi na drvetu, staklu i papiru, koje su oni ukrasili svojim imenima na ćiriličnom pismu i kratkim narodnim umotvorinama i izrekama. Zahvaljujem na saradnji Jeleni Kostić iz Srpske dopunske škole iz St. Galena, Miljanu i Gorici Pešović iz Srpske dopunske škole iz Vintertura, koji su se odazvali i podržali ovaj naš projekat – kaže za „Vesti“ Dragana Zimonjić, predsednik Saveta roditelja iz Vajnfeldena.
Vesna, koja je rodom iz Valjeva, nada se da će na sledećem okupljanju biti više i dece i roditelja i da će na taj način doprineti negovanju ćirilice.
Jelena Kostić, pisac i predsednik Saveta roditelja Srpske dopunske škole iz St. Galena kaže da je projektu Lepo lice ćirilice podršku dalo i Udruženje srpskih pisaca iz Švajcarske, pre svega time što su izložili knjige svojih članova koje su mahom pisane ćirilicom.
– Cilj nam je da se deca druže, da pišu ćirilicom i da time zaštitimo našu azbuku. Mi iz Vintertura i St. Galena smo došli kao podrška Srpskoj dopunskoj školi iz Vajnfeldena – kaže Jelena Kostić.
Mališani su bili veseli, raspoloženi i s ponosom su pokazivali svoje radove. Ono što je posebno zanimljivo jeste da su na okupu bile cele porodice, pa su tako u radionici učestvovali braća i sestre. Između ostalih, i Nikola, Sandra i Nina Jovančević i Agnija, Simon i Rastko Lapčević iz Vajnfeldena.
– Mnogo mi je drago što mogu da učestvujem u ovoj kreativnoj radionici, kako bih što više naučio ćirilicu i azbuku – kaže Rastko, najstariji od troje Lapčevića koji su rodom iz Aleksandrovca Župskog.
Uspešni u rezbarenju
– Odlučili smo brat Petar i ja da rezbarimo ćirilična slova i ispišemo „ćirilica“ u drvetu i drago nam je što smo uspeli u tome – kaže Aleksa Pešović iz Vintertura, rodom iz Raške.
Narodne izreke
– Pridružile smo se drugarima iz Vajnfeldena kako bismo zajedno crtali i pisali ćirilična slova i narodne izreke na papiru, a neke od njih su „Bez muke nema nauke“, „Bez zbora nema dogovora“ – kažu sestre Anastasija, Sofija i Milica Kostić iz St. Galena.
Da deci bude zanimljivo
Đojo Zimonjić jedan od roditelja iz Vajnfeldena kaže da odrasli pokušavaju da osmisle razne aktivnosti kako bi deci Srpska dopunska škola bila što zanimljivija.
– Želja nam je da što više nauče srpski jezik, ali i o našoj književnosti tako da se povremeno okupimo u valdšule (kuća u šumi) u nekim drugim prostorijama ili u Srpskom kulturnom centru u Vilu. Osmišljavamo razne programe, pratimo najnovija dešavanja, organizujemo i razne vrste druženja uz roštilj i domaće specijalitete kako bismo i na taj način deci što više približili naše običaje i kulturu. U iščekivanju početka školske godine i nove učiteljice skupili smo se ovde da iskoristimo ovo lepo vreme. Tu su i nam i dragi gosti iz okolnih Srpskih dopunskih škola. Deca su imala razne aktivnosti, bilo im je interesantno i veoma su marljivo radili. Mi roditelji smo tu da im obezbedimo neophodan materijal i pripremimo solidan ručak. Nadam se da ćemo nastaviti ovako da se družimo više puta godišnje pa i tokom zime – kaže Zimonjić.
