“Korijere dela sera” o poreklu Novaka i Srđana Đokovića i životu Srba na Kosovu

Srpski teniser Novak Đoković upravo je izašao iz jednog od najgorih trenutaka u svom životu. Pošto je odleteo u Australiju gde je trebalo da igra prvi grend slem sezone, bio je u karantinu, jer se nije vakcinisao protiv koronavirusa. Srpski teniser umesto da o svemu tome razmišlja u hotelskom restoranu, pevao je narodnu pesmu koja oličava srpsko osećanje o Kosovu, i predvodio je hor mašući salvetom, piše italijanski „Korijere dela sera“.

Italijanski medij u tekstu o Novaku Đokoviću navodi da je pre nekoliko dana njegov mural u Orahovcu uništen od strane Albanaca.

„To se dešava svaki put kada varnica zapali etničko pitanje na severu Kosova. U februaru je preko murala naslikanog pre sedam godina od beogradskog umetnika bačena limenka bele boje. Odmah je obnovljen. Sada je korišćen sprej za crtanje škrabotine na licu šampiona. Sledeći put, ko zna. Najnoviji vandalizam nad njegovim muralom nije direktna posledica njegovih izjava o Kosovu, srcu Srbije, datih na Rolan Garosu, a potom ubedljivo ponovljenim uprkos ukoru francuske vlade i zahtevu za diskvalifikaciju od strane Teniskog saveza Kosova. Tačnije, to je uslovni refleks“, piše Korijere dela sera.

Navodi da se bilbord sa slikom Novaka Đokovića nalazi i u Zvečanu.

„Nacionalistička retorika se hrani simbolima, a srpski šampion je postao zastava koja se vijori pod nosom Albanaca. Količina simbola posvećenih njemu na ulicama severnog Kosova svakako nije priznanje njegovim sportskim podvizima, već način da se brendira teritorija. Natpis ispod njegovog postera okačenog na tabli u Zvečanu glasi: „Evo Noleta, evo Srbije“, navodi italijanski medij.

Podseća da su Đokovićev otac i stric rođeni u Zvečanu.

„Zvečan nije samo grad sukoba u kome su povređena 34 vojnika NATO misije, već prestonica iredentizma sa srpskom većinom koja ne priznaje Kosovo kao autonomnu državu. Većina njegove porodice živela je na Kosovu trideset godina. Na ovim surovim mestima on je kod kuće“, navodi „Korijere dela sera“.

Dodaje da Đoković nikada nije krio šta misli o sporu Srbije sa prištinskim vlastima.

„Ovo je razlog velikog broja murala koji slave njegova dela, a izbrojali smo bar desetak na prostoru između Mitrovice i Zvečana. Posle 17. februara 2008. kada je Priština proglasila nezavisnost, podržao je protestne demonstracije u Beogradu, koje su završene upadom u ambasadu SAD. Ubrzo nakon toga došao je da poseti svoj Zvečan. Dodeljivanje počasnog državljanstva lokalni mediji protumačili su kao odgovor meštana na nezavisnost Kosova: no pasaran“, piše dalje taj medij.

„Ožalošćen sam kao i svi moji sunarodnici“, rekao je on na svečanosti ispred zgrade opštine koja je bila poprište ovonedeljnih sukoba, piše „Korijere dela sera“.

„Ali svi znamo da je Kosovo deo Srbije i da će tako uvek biti“, nastavio je tada Đoković.

„Severno od mosta koji deli Mitrovicu na dva dela slave ga kao heroja. S druge strane, na albanskoj strani jedan od najčešćih natpisa na zidovima nosi njegovo ime uz natpis „mut“, što je uvreda. Pritisak sponzora često ga je svodio na blaže reakcije, jer ugled nacionaliste ne priliči globalnoj ikoni. Pobedu u ATP kupu proslavio je 2016. pevajući Vidovan, narodnu pesmu komponovanu 1989. godine, u godini čuvenog govora Slobodana Miloševića Srbima koji je otvorio Pandorinu kutiju rata u bivšoj Jugoslaviji. Ko da mi otme iz moje duše Kosovo, glase stihovi te pesme“, piše italijanski list.

Kako se navodi u tekstu, jedan od čelnika Srpske liste Srđan Milosavljević definiše Đokovića kao lidera srpske većine.

„Doživljavamo to veoma emotivno. Znamo da nam pomaže na svaki mogući način, a na sreću njegova velikodušnost sigurno ne završava u vašim zapadnim novinama“, kaže Milosavljević.

„Đokovićeve pariske izjave svakako ne treba da čude. Ali osvajač 22 grend slem titule je u pravu u jednoj stvari. U Srbiji skoro svi misle kao on. Takođe iz tog razloga, sever Kosova je predodređen da još dugo ostane trn u oku Evropi“, zaključuje se u tekstu „Korijere dela sera“.