Evropska unija će uskoro da odobri kandidaturu Bugarske da usvoji evro već 1. januara 2026. godine, čime Bugarska postaje 21. članica monetarne unije bloka, prenosi Politiko.
Posle godina čekanja, nekoliko zvaničnika je izjavilo za Politiko da se očekuje da će Evropska komisija i Evropska centralna banka (ECB) konačno dati svoj blagoslov u izveštaju koji će biti objavljen sledeće srede.
Pristupanje Bugarske evrozoni pomoglo bi zemlji da poveća trgovinu sa ostatkom bloka, smanji transakcione troškove i ojača svoj uticaj u Briselu.
– Ulazak u evrozonu samo će ojačati suverenitet Bugarske – mi ćemo učestvovati u procesu donošenja odluka ECB-a – rekao je za Politiko Atanas Pekanov, bugarski ekonomista i bivši potpredsednik vlade.
Pravo glasa u odlukama ECB o monetarnoj politici
Decenijama je lev, lokalna valuta, bio vezan za evro, ali zemlja nije imala uticaja na odluke o monetarnoj politici ECB jer nije bila članica.
Ako se Bugarska pridruži jedinstvenoj valuti kako je planirano 2026. godine, guverner bugarske centralne banke će dobiti formalno mesto u Upravnom savetu ECB.
Međutim, kako je tek 13. po veličini članica EU, sa učešćem manjim od 1 odsto u bruto domaćem proizvodu, njen uticaj u Savetu biće ograničen.
Rizičan potez
Kritičari, međutim, upozoravaju da taj potez nije bez rizika. Uvođenje jedinstvene valute moglo bi, na primer, da izazove „hrvatski scenario“, odnosno barem jednokratno povećanje cena što bi posebno pogodilo siromašnija domaćinstva u ruralnim područjima jer bi privredni subjekti mogli da iskoriste tu promenu.
U srednjem roku, niske domaće cene takođe imaju tendenciju da se prilagode višim evropskim standardima zahvaljujući povećanju trgovine unutar bloka.
Ovo je bio obrazac za nedavno nove članice kao što su Slovačka, Estonija i Litvanija, koje su sve u početku iskusile rastuću inflaciju.
Najveći strah je da bi inflacija najteže pogodila osnovne proizvode poput povrća, posebno u ruralnim sredinama gde potrošači imaju manje izbora.
– Ruralni birači su skeptični, ne zato što su evroskeptični, već zbog straha od povećanja troškova života – rekao je Pekanov, snažan zagovornik uvođenja evra.
Predsednik želi da odloži uvođenje evra
Odgovarajući na ove zabrinutosti, bugarski predsednik Rumen Radev izazvao je šok širom zemlje kada je ranije ovog meseca najavio da želi da održi nacionalni referendum koji bi odložio uvođenje evra, prenosi Politiko.
To, međutim, verovatno neće dozvoliti bugarski ustavni sud, koji je već u nekoliko navrata doneo odluku da bi takvo glasanje bilo neustavno.
Radeva najava nije popularna ni u parlamentu, gde većina bugarskih partija podržava uvođenje evra.
– Nema smisla, u vreme kada nacija treba da bude uverena da će uvođenje evra samo koristiti konkurentnosti naše privrede, uvoditi debatu koja zapravo manipuliše ljudima i uliva strah u njih – rekao je danas bugarski premijer Rosen Jeljazkov.
Sofija je trenutno na dobrom putu da ispuni kriterijume za pridruživanje evrozoni nakon spuštanja inflacije na ciljni nivo – što je do sada bila jedna od najvećih prepreka u tom procesu.
Da bi se pridružila evrozoni, prosečna stopa inflacije u Bugarskoj od aprila 2024. do aprila 2025. mora da bude unutar 1,5 procentnih poena stope inflacije tri zemlje EU sa najnižom inflacijom, piše Politiko. To su 2024. godine bile Irska (1 odsto), Italija (1,4 odsto) i Luksemburg (1,6 odsto).
Inflacija u Bugarskoj pala je sa 4,7 odsto u 2023. na 2,6 odsto u 2024. Ali se očekuje da će ove godine porasti na 3,6 odsto, znatno iznad stope evrozone od 2,1 odsto za 2025. godinu, uglavnom zbog povećanja PDV-a na mnoge proizvode na početku godine.
