Predsednički izbori u Siriji su za mesec dana i kampanja je u punom jeku. Četiri političara su podnela prijave, među kojima je i prvi put u istoriji republike – žena.
Aktuelni šef države Bašar Asad je poslednji podneo kandidaturu. Zapad je to nazvao farsom i odbio da prizna rezultate izbora. Međutim, to nije glavni problem predstojećeg glasanja.
Konkurenti Asada
Musliman, stariji od 40 godina, sirijski državljanin, koji živi u Siriji poslednjih deset godina i ima podršku članova parlamenta – uslovi su za kandidaturu na mesto predsednika. Zahvaljujući izmeni Ustava iz 2012. godine nije potrebno da kandidat bude član vladajuće partije „Baas“. Na vlasti su i druge političke snage Sirije.
Kandidat Socijalističke juniorske partije je Abdulah Salum. On ima iskustva u politici, jer je bio ministar Narodnog veća i član parlamenta.
Biznismen iz Damaska Muhamed Firas Jasin Radžuh o svojim ambicijama da postane predsednik saopštio je još tokom prošle kampanje, 2014. godine. Međutim, njegova kandidatura tada nije odobrena.
Pretendent na pobedu je i Faten Ali Nahar, prva žena, koja je odlučila da učestvuje na izborima. Ima 50 godina i rođena je u Damasku. To je sve što je o njoj poznato.
Dugotrajna reforma
Bašar Asad nije žurio sa kandidaturom, iako ne bi naišao na tehničke probleme. Većina u parlamentu pripada njegovoj partiji „Baas“.
On je na čelu države od 2000. godine. Ipak, prema trenutnom ustavu se smatra, da se sada završava samo njegov prvi predsednički mandat i da ima pravo da se kandiduje na još sedam godina.
Protivnici režima ukazuju da izbori nemaju smisla do usvajanja novog Ustava. Zapad ima isto mišljenje i pozivaju se na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 2054, kojom se izbori povezuju sa reformom osnovnog zakona.
Šest godina se radi na Ustavu, ali se vlast i opozicija nikako ne mogu dogovoriti. Protivnici Asada insistiraju na njegovoj ostavci, dok su pristalice predsednika uverene da je upravo on spasio zemlju od propasti. Da se tokom sukoba sa DAEŠ-om (Islamskom državom) i opozicionim grupama Asad nije obratio Rusiji za pomoć, Sirija više ne bi postojala.
Ustavni komitet Sirije je održao pet zasedanja, ali nisu započeli raspravu o projektu.
Farsa ili kompromis
Većina sirijskih teritorija su, posle povratka pod kontrolu Damaska, morale da odluče kako da normalizuju život i izbeglice vrate u domovinu. Prošle godine, uprkos protestima opozicije, organizovani su parlamentarni izbori – Asad je verovao da će to ubrzati reforme u ratom razorenim provincijama. Stranka „Baas“ izgubila je nekoliko skupštinskih mandata, ali je zadržala većinu.
Neke opozicione grupe su prepoznale neizbežnost predsedničkih izbora. Međutim, kritika vlasti nije jenjavala.
Protivnici Asada su zabrinuti da li će moći šest miliona izbeglica da glasa. Postoji još jedan problem, a to je kako se nalaziti na teritorijama koje kontroliše Turska ili Kurdi.
Zapadne države su nazvale predizbornu kampanju farsom i upozorile da ne priznaju rezultate izbora. Rusija poziva vlast i opoziciju na kompromis.
Prinudni dijalog
„Ustavni komitet je element političke nagodbe i ne može da zameni osnovni zakon. Rasprave o reformi se nastavljaju, ali država sada mora normalno da funkcioniše“, objašnjava koordinator za bliskoistočne programe Ruskog saveta za međunarodne poslove Ruslan Mamedov.
Politikolog ne sumnja da će Asad ponovo biti izabran. Iako Zapad to ne priznaje, strani učesnici sirijskog poravnanja imaće posla sa tim.
„Sudbina izbeglica zavisi od situacije u zemlji. Većina se nalazi u Evropi. To i utiče na sigurnost evropskih granica. Za sada samo Asad vodi zemlju napred i Brisel sa tim mora da računa. Ako bude ponovo izabran, onda će i susedne zemlje početi da uspostavljaju dijalog sa Damaskom“, tvrdi Mamedov.
Po njegovom mišljenju, povratak Sirije u Ligu arapskih zemalja je dobar kompromis.
„Kroz ovu regionalnu organizaciju, Saudijska Arabija, Katar i drugi protivnici Asada mogli bi pronaći tačke saradnje. Ovo bi stabilizovalo unutrašnje političke procese ne samo u Siriji, već i na celom Bliskom Istoku“, smatra Mamedov.
On priznaje da normalizacija odnosa nekih bliskoistočnih država sa Asadom direktno zavisi od pozicije Sjedinjenih Američkih Država. Džo Bajden za sada nastavlja politiku Donalda Trampa i vrši maksimalni ekonomski pritisak.
Formalno oponiranje
Ekspert sirijskog programa „Middle East Institute“ u Vašingtonu Anton Mardasov navodi da su izbori u Siriji neophodni za održavanje pravnog statusa državnih institucija. U suprotnom, legitimitet samog Asada biće doveden u pitanje.
Ipak, Mardasov sumnja da će predsednička kampanja biti konkurentna. Ekspert podseća na prošlogodišnje parlamentarne i lokalne izbore: „Čak i u ustavnom komitetu se mnogi protivnici režima samo formalno ograđuju od njega. U stvari, to je deo sistema. Oni sada imaju sedište u Damasku“.
Naravno, SAD i Evropa ne priznaju rezultate izbora. Međutim, napredak je moguć, ako i vlast i opozicija dozvole formiranje prelazne vlade.
„Ustavni komitet se trudi da zameni takvu vladu, ali neće uspeti“, pojašnjava Mardasov.
Politikolog ključni problem vidi u činjenici da prava opozicija nema iste uslove sa zvaničnim Damaskom. To zateže pregovarački proces i ometa ukupnu stabilizaciju.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
