Klinton bio za otcepljenje RS?!

Republika Srpska pre 25 godina bila je na korak od otcepljenja uz pečat Sjedinjenih Američkih Država! Ovu neverovatnu informaciju otkrio je britanski „Gardijan“, pozivajući se na dokumente, koje je, po skidanju oznake tajnosti sa njih, objavila predsednička biblioteka Bila Klintona.

Kako britanski list tvrdi, iz tih dokumenata je jasno da je Klinton u leto 1995. bio na pragu odobrenja podele BiH na dva entiteta, i to takve da Republici Srpskoj pripadne nešto veći procenat teritorije u odnosu na tadašnju muslimansko-hrvatsku Federaciju. Tu, međutim, nije kraj iznenađenjima. Tadašnji predsednik SAD, kako pokazuju objavljeni papiri, imao je ideju da se Republici Srpskoj dve-tri godine po zaključenju mira u Bosni dozvoli referendum o samostalnosti.

Zanimljivo je da od toga nije odustajao ni nakon srpskog osvajanja Srebrenice, kada je većina zapadnih lidera upirala prst u Srbe i RS i počela da ih tereti za genocid. Klinton je, s druge strane, ponavljao da je razočaran što muslimanske snage nisu uspele da sačuvaju Srebrenicu, što se vidi i iz transkripata njegovih telefonskih razgovora sa predsednicima vodećih zapadnih sila. „Gardijan“ ukazuje da se njegov pristup razlikovao, jer mu se žurilo da stavi tačku na rat u Bosni i s tim kapitalom uđe u trku za odbranu predsedničkog mandata. Zato je svom tadašnjem savetniku za nacionalnu bezbednost Entoniju Lejku poverio zadatak da pripremi „strategiju završetka igre“ i izvlačenja SAD iz bosanskog „živog blata“. Lejk je, kako proizilazi iz dokumenata, posle pada Srebrenice zadatak već privodio kraju. Klinton je zbog toga u prvo vreme odbijao zahteve francuskog predsednika Žaka Širaka za vojnu akciju zapadnih saveznika protiv Srba s ciljem preuzimanja Srebrenice.

– U Srebrenici je bilo oko 3.000 bosanskih vojnika, ali su oni otišli bez borbe. Razgovaraću sa svojim vojnim savetnicima, ali su oni veoma skeptični kada je reč o ideji dopremanju trupa helikopterima, naročito ako Bosanci ne žele da se bori – odgovorio je Širaku Klinton, koji je uveliko kovao plan o nametanju mirovnog dogovora u Bosni i podeli teritorije. Ukoliko to ne bi prošlo, bio bi aktiviran plan „B“, a on je predviđao povlačenje Unprofora i davanje početne podrške muslimansko-hrvatskoj Federaciji vazdušnim udarima na srpske položaje dok sami ne budu u stanju da se izbore sa Vojskom RS. Međutim, Alija Izetbegović i njegova vlada u Sarajevu ni u tom slučaju ne bi mogli da likuju i misle da će dobiti sve. Naprotiv! U prvom aneksu strategije, nazvanom „plan igre za diplomatski napredak 1995“, stoji da je prvi korak „iskreni razgovor sa Bosancima“ kako bi oni shvatili da nakon Srebrenice „treba realnije da razmisle o obliku dogovora“. To je, prema dokumentaciji, značilo da Izetbegovićeva vlada mora da pristane na manje od pola Bosne i da prihvati da Srbi posle rata mogu na referendumu da izglasaju otcepljenje.

– Ako Bosanci ne budu mogli uveriti srpsko stanovništvo da njihova najbolja budućnost počiva u reintegraciji, nema svrhe blokirati mirno razdruženje unije u skladu sa čehoslovačkim modelom – navodi se u predlogu, koji su, prema tvrdnjama upućenih, podržali Pentagon i deo moćnih faktora. Međutim, najžešće se usprotivio Stejt department, predvođen Medlin Olbrajt. Tadašnja američka državna sekretarka uspela je da sruši Lejkovu strategiju i izbori se za NATO bombardovanje Republike Srpske, što je iscrpilo i oslabilo VRS i uticalo da se stanje na terenu promeni. To je kumovalo arhiviranju Klintonove ideje o referendumu za samostalnost Srpske, kojoj je Dejtonskim mirovnim sporazumom, potpisanim u novembru 1995. godine, pripalo 49, a Federaciji 51 odsto BiH.

Zapad ovo treba da čuje

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je ideja o referendumu legitimna, jer narod koji živi u BiH može da odlučuje o sebi.

– Karta Evrope se menjala na 30 do 50 godina, od Bečkog i Berlinskog kongresa preko Prvog i Drugog svetskog rata, pa je dobro da se ovako nešto čuje i da se ponavlja u javnosti, naročito zapadnoj, jer će se arhitektura sveta opet menjati – ocenjuje Anđelković za „Vesti“. On ističe da je pitanje zašto srpski narod nema isto pravo kao Hrvati i Slovenci kada su se izdvajali iz nekadašnje Jugoslavije.

Bjegović: Milošević „skratio“ teritoriju RS

Stručnjak za bezbednost Miroslav Bjegović smatra da je ključnu ulogu u svođenju Republike Srpske sa 70 odsto, koju je vojnički držala, teritorije na 49 odsto, koliko je dobila u Dejtonu, imao Slobodan Milošević, koji se i na mirovnim pregovorima pitao za sve.

– Nažalost, tadašnja vlast u Srbiji je vojno i politički odlučivala u svakom smislu o životima ljudi „preko Drine“, jer su im oni verovali, a prvenstveno ondašnjem srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću kao velikom Srbinu i zaštitniku srpstva. On je, nažalost, bio pod patronatom SAD i tadašnjeg predsednika Bila Klintona, kome je obećao vojnu bazu NATO na Kosovu, pa nije slučajno što su Srbi izgubili RSK i deo RS iako na tim teritorijama nisu mogli vojnički da izgube – kaže Bjegović, koji je uveren da je pitanje Srpske povezano sa rešavanjem problema Kosova.

Obnoviti ideju SAD iz 1995.

Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik smatra da je došlo vreme da se ideja SAD od pre 25 godina rehabilituje i da Srbi, kao i drugi narodi, konačno dobiju pravo na samoopredeljenje.

– Očigledno je da u BiH nema volje bošnjačkih političkih predstavnika da se poštuje izvorni Dejton i da smo mi taoci tog bošnjačkog jednoumlja, čiji je cilj stvaranje unitarne BiH. Došlo je vreme da se ta Klintonova ideja obnovi i da se primene odredbe o građanskim pravima i slobodama koje predviđaju da i narodi u BiH imaju pravo na samoopredeljenje kao što je slučaj u svim normalnim zemljama. Ne znam zašto danas ta ideja, koju su SAD zastupale 1995. godine, izaziva oštre reakcije, pa čak i sankcije, koje se obrazlažu stavom da je to navodno kršenje Dejtonskog sporazuma – poručuje Dodik.