Snaga erupcije pre više od dva sotoleća bila je tolika da je ogromna napuklina koju je stvorila prouzrokovala otvaranje više kratera u kojima je ključala lava.
Iz "Lakijevih kratera" (na islandskom "Lakagigar") u narednih osam meseci oko 600 kvadratnih kilometara ključale lave izlilo se u okolni predeo, a izbačeno je više toksičnih gasova nego u bilo kojoj erupciji u poslednjih 150 godina. Efekti su se osetili širom severne hemisfere.
Bila je to druga po veličini erupcija u proteklih 1.000 godina, posle one vulkana Tambore u Indoneziji, izjavio je profešor vulkanologije na Otvorenom univerzitetu Stiven Self.
Smrtonosni oblak sumpor dioksida širi se Evropom
Količine sumpor dioksida koje su tada izbačene u atmosferu daleko premašuju erupciju vulkana Pinatuba na Filipinima 1990, kada je proizvedeno 17 mega tona tog gasa. Laki je izbacivao istu količinu sumpor dioksida svaka tri dana na vrhuncu snage, rekao je Self, koji procenjuje da je snaga te erupcije bila 100 puta veća od ove sadašnje vulkana ispod glečera Ejafjalajokul.
"Erupcija koja se dogodila 1783. izbacila je veliku količinu sumpor dioksida, koja je obrazovala oblak sačinjen od kapljica sumporne kiseline, koji se rasipao po Evropi, krećući se ka istoku i šireći po celom svetu", dodao je Self.
Sumprona magla putovala je kroz Norvešku, Nemačku, Francusku i preko Velike Britanije izazivajući paniku među stanovništvom kada su zemljoradnici počeli da padaju kao pokošeni. Ljudi u to vreme nisu znali da se sumpor dioksid iz magle vezivao za vodu u plućima stvarajući toksičnu sumporastu kiselinu koja je dovodila do gušenja.
Na osnovu tadašnjih parohijskih podataka samo 20.000 ljudi umrlo je u Velikoj Britaniji leta 1783. Niko međutim nije stradao više od Islanđana, u čijem jeziku postoji reč "Moduhardindin" ("teškoće koje magla nosi").
Pomor biljaka i životinja uzrokovao masovnu glad
"Ljudi nisu umirali samo zbog erupcije već od gladi. Domaće životinje su umirale, usevi su venuli – to je uticalo na celu zemlju", rekao je geofizičar u Islandskoj metereološkoj službi Ganar Gudsmundson.
Otrovni gasovi zagadili su biljke i celokupnu vegetaciju, zbog čega je umirala i stoka. Osam od deeset ovaca je uginulo, kao i polovina ukupnog broja goveda i konja.
Oštre zime koje su usledile – zbog nagomilanog gasa koji apsorbuje toplotu – uticale su da petina islandske populacije iščezne, procenjuju istoričari.
Bilo je to vreme tragedije, koje je ostalo urezano u psihi naroda Islanda, po kojem su, kao prema nekakvoj meri, procenjivane sve kasnije nesreće, rekao je Gudsmunson.
"O erupciji vulkanskog sistema Laki deca danas uče u školama, a zbog sve češćih aktiviranja vulkana, geologija i proučavanje lave postali su deo redovnog obrazovanja.
Gunar Karlson, jedan od vodećih istoričara na Islandu, smatra da bi, posle nesreće zbog Lakija, bez zaliha ribe, zemlja pretrpela još veću tragediju.
"U vreme erupcije, dve trećine stanovništva bavilo se poljoprivredom, a jedna trećina ribolovom. Životinje su umirale zbog nedostatka sena, a naredne godine počeli su da umiru i ljudi", rekao je Karlson.
U priobalnim oblastima u kojima je bilo obilja ribe, gubici su bili manji, ali način na koji je zemlja vođena nije dozvoljavao sprovođenje odgovarajuće strategije. U to vreme, Island je bio deo Danskog kraljevstva i njime je vladalo rukovodstvo iz Kopenhagena, udaljenog 1.300 kilometara.
"Danci su pokušali da pomognu", rekao je profesor Karlson. Bilo je nekih rezervi novca, ali komunikacija je bila slaba. Bile su potrebne nedelje kako bi zalihe bile dopremljene iz Kopenhagena do Islanda", dodao je on.
Ugašena radost Islanđana
Rejkjavik, glavni grad Islanda, je tada bio selo, a lokalni zvaničnici živeli su na različitim krajevima zemlje. Medu njima nije bilo dobre komunikacije.
"Islandski zvaničnici reagovali su krajnje sporo. U to vreme više hrane je izvezeno nego uvezeno", rekao je Karlson i dodao da je erupcija Lakija zazvala i druge, iznenađujuće posledice po islandsko društvo.
"Islanđani su prestali da plešu. Mi smo izgubili nacionalne plesove. Mislim da je to posledica šoka posle erupcije", smatra Karlson.
Populacija Islanda vratila se na 50.000 tek u narednih 20 godina, a danas iznosi 320.000.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
