Kakva je budućnost britanskih vojnih baza na Kipru

Britanci će svoje vojne baze na Kipru verovatno na izvesno vreme ustupiti Sjedinjenim Američkim Državama, kako bi one mogle da u njima u kratkom roku postave svoje vojne sisteme i uređaje. U prvom redu, radi se o radarskom sistemu koji su Amerikanci već pripremili u cilju što bolje i efikasnije kontrole Mediterana.

Ovako profesor Mića Živojinović, predsednik Centra za geopolitička istraživanja i analitičar, tumači kako će se eventualno razvjati situacija sa britanskim vojnim bazama na Kipru.
Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis je naime najavio dijalog sa Londonom o budućnosti britanskih vojnih baza Akrotiri i Dekelija, nazivajući ih ,,kolonijalnom posledicom“ nakon što su napadnute dronovima usled rata na Bliskom istoku. On je istakao potrebu da se razgovora o toj temi, ističući da u bazama živi preko 10.000 kiparskih građana.

Baze Akrotiri i Dekelija uspostavljene su 1960. godine kada je Kipar stekao nezavosnost, a njihove teritorije obuhvataju oko 3 odsto kopnene površine ostrva. Danas služe kao ključne strateške tačke za britanske operacije na Bliskom istoku i Mediteranu.

Profesor Živojinović smatra da će ih Engleska, čija je vojna i svaka druga moć na zalasku, ustupiti Americi, ali da će se istvoremeno truditi da svoj položaj bar formalno očuva.
„Mislim da će Engleska nastojati da zadrži svoju poziciju na Kipru, odnosno taj svoj takozvani izlazni deo kolonijalnog sistema. Izlazni deo, jer ulaz više ne postoji — nema ko više da uđe u taj sistem. Ljudi su konačno došli do spoznaje da je takav kolonijalni sistem iščezao“, rekao je Živojinović za Sputnjik.

Pitanje energenata

Po mišljenju našeg sagovornika, Amerika bi sa tih ustupljenih pozicija mogla daleko efikasnije da kontroliše Mediteran, ali i njegovu širu okolinu. Na dohvat ruke bi im bio Turski tok, a bili bi ,,nešto bliže“ i Severnom toku.

„Sada se vodi borba za energente. Ko na tom nivou ima svoje energetske sisteme da ih kontroliše, taj će u dogledno vreme moći da ih koristi, a s druge strane moći će i da ometa druge koji bi isto želeli. Na taj način se stvara jedna vrsta uslovljavanja — da onaj ko želi da koristi energente mora da ispuni određene uslove, kao i onaj ko ih isporučuje „.

Iz tog razloga, Živojinović ne veruje da će se engleske baze tako lako ugasiti, iako one vremenom sve više gube značaj i smisao u kontekstu nekadašnje kolonijalne zaštite. One su tu i verovatno će tu i ostati još neko vreme, tvrdi on.

Razdaljina je nikad kraća

Naš sagovornik podseća da dolazi vreme prekomponovanja velikih centara moći i novih geopolitičkih procesa, a da je pravo pitanje gde će se ko i u kom svojstvu naći u tom nizu događaja. U tom smislu on ukazuje i na ambicije Turske u tom regionu, posebno što je ta zemlja nelegalno zauzela severni deo Kipra.

„Turci će, verovatno, svoj geopolitički fokus usmeriti ka južnom Kavkazu, zatim ka Siriji, pozivajući se na istorijske razloge, a treći pravac njihovog delovanja biće Balkan. Prema tome, oni će se, za početak, zadovoljiti održavanjem takve pozicije, dok će ostale zemlje u okolini biti na nekoj vrsti političke „klackalice“, u zavisnosti od toga kako se budu odvijali procesi i kako se budu rešavale stvari u korist velikih sila.“

On podseća da su, zahvaljujući tehnološkom razvoju i savremenoj vojnoj tehnici, udaljenosti znatno ,,smanjene“ pa se sada na više mesta, nekada dalekih, istovremeno sukobljavaju interesi Kine, Turske, Amerike, dok se zemlje poput Engleske sve više stavljaju u drugi plan.
„Engleska, zajedno sa Evropskom unijom, polako silazi sa međunarodne pozornice i gubi značaj kao aktuelni međunarodni faktor. To će, naravno, biti teško za Engleze, ali situacija je takva da se u dogledno vreme može očekivati čak i nešto oštriji sukob upravo između Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije“.

Preti li Kipru ,,španski scenario“?

Živojinović ne veruje da će se vlasti Kipra, poput španskih vlasti, usprotiviti dolasku Amerikanaca na mesto Britanaca. Bar to neće uraditi u onoj meri i na onaj način na koji je to uradio španski premijer Pedro Sančez. Kipar ne deli iste kulturološke i istorijske spone sa Španijom, a iako je podeljen, muslimanski stanovnici Kipra ne dele iste sentimente kao i muslimani u Španiji, koji su se najoštrije suprotstavili ratu sa Iranom.

„Ne postoje ti kapaciteti koji bi bili presudni i prelomni da se nešto slično desi na Kipru. Međutim, svakako će postojati težnja tamošnjeg stanovništva da se te baze uklone, ne samo radi sopstvene sigurnosti i bezbednosti, već i radi bezbednosti susednih teritorija koje sve više izlaze iz okvira nekadašnjeg kolonijalnog statusa za koji Engleska smatra da ima izvesno pravo — ne samo političko, već i istorijsko“.

Živojinović kaže da vreme kolonijalizma, bar onog engleskog, jeste prošlo, ali da će neke druge vrednosti biti uspostavljene.

„Ne smemo isključiti ni savremenu američku doktrinu „uvođenja“ demokratije, ljudskih prava i sloboda, koja se sastoji iz njihovog trojstva: okupacija, kolonizacija, eksploatacija. Da li će se taj model održati ili će morati da se koriguje — videćemo „, zaključuje Živojinović.