Kako su Šolc i Habek postali nemački krizni menadžeri?

Jedan je trezven do bola, drugi ume javno da pokaže da je ganut do suza: kancelar Olaf Šolc i njegov zamenik Robert Habek su dva različita tipa političara. Šta to govori o njihovom stilu rukovođenja?

Kada je Robert Habek, ministar privrede i vicekancelar iz redova Zelenih, ove nedelje u Berlinu objavio nivo ranog upozorenja „Plana za vanredne situacije sa gasom“, na licu mu je pisalo – zabrinutost.

Zapad i EU se spore sa Rusijom koja želi da joj se isporuke gasa u bliskoj budućnosti plaćaju u rubljama. Nemačka vlada to odbacuje. Šta će se desiti ako Putin potpuno zaustavi isporuke?

Habek kaže: „To ne mogu da vam kažem“. On ne kaže: „To se neće dogoditi, jer imamo ugovore.“ On jednostavno kaže da ne zna.

Primetno je da Habek često kaže da nešto ne zna. I zaista odgovara na postavljena pitanja.

To je krajem decembra uočio i bivši voditelj ZDF-a Klaus Kleber, koji je otišao u penziju.

Kleber je tada za list Minhener Merkur rekao da se Habek interesuje za pitanja koja mu se postavljaju i da pokušava na njih da odgovori.

„On nema uvek zaista ubedljiv odgovor, ali se uključuje u razgovor“, kaže Kleber.

Šolc i njegova stoička smirenost

Kleberova ocena Olafa Šolca bila je manje pozitivna. Kancelar je manje zainteresovan za pitanja i odgovara kako mu padne na pamet. On to radi kada ne želi da odgovara na pitanja. I koliko god pitanja bila prodorna i direktna, Šolc izmiče i ne dozvoljava da se omete njegova stoička smirenost.

Iz vremena dok je bio premijer Hamburga na snazi je tzv. „Prvi Šolcov zakon“, a on glasi: „Nikada nismo uvređeni, nikada nismo histerični“.

Ali, kancelar ponekad deluje toliko kontrolisano, trezveno i racionalno da bi se moglo pomisliti da mu nedostaje empatije.

Kada je 2011. apsolutnom većinom prvi put izabran za gradonačelnika u Hamburgu, to je bilo „nešto veoma, veoma posebno“, rekao je Šolc nedavno u jednom TV intervjuu. „I rado ću vam priznati da sam, kada sam dobio prve izveštaje o tome, morao da uđem u prostoriju u kojoj bih bio sam“.

Uzgred, priča se da je isto to uradio i tokom večeri nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora.

Habek otvoreno pokazuje emocije

Da se raduje sam? Robertu Habeku to ne može da se dogodi. Ministar ekonomije pokazuje emocije i u javnosti. Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, na njemu se video očigledan šok zbog rata.

A u jednoj emisiji na ARD-u neposredno pre ruskog napada na Ukrajinu, Habek se vidno uzdržavao da ne zaplače. „Delujete prilično potreseno, rekla je voditeljka, na šta je Habek odgovorio: „Ja ne moram da se borim u ovom ratu i neću ni umreti, ali ako se to dogodi, mnogi ljudi će umreti.“

Habek nikada ne pokušava da sakrije svoja osećanja i to se uklapa u sliku promišljenog i pragmatičnog, ali i neideološkog političara Zelenih. I to mu ide u prilog.

Kada je nedavno otputovao u region Persijskog zaliva da u Kataru traži dodatne isporuke gasa, Habek je sa sobom poveo i televizijski tim svog ministarstva koji je producirao video-snimke za društvene mreže.

Prikazali su ga, recimo, kako zamišljeno stoji na plaži u Dohi i gleda u vodu. Bilo je i uvida u njegovu svakodnevicu kao ministra koji je pod stresom: danima nije odlazio u Berlin u kupovinu i svoj musli za doručak mešao je sa vodom. Sve to nailazi na dobar prijem kod ljudi u Nemačkoj i Habek je toga svestan.

Šolc je potpuno ogradio privatni život

Uvid u privatnost? Tako nešto je Olafu Šolcu strano. Oduvek je svoj privatni život držao van politike. Priznati greške, pokazati slabosti? Nezamislivo.

„Da li Nemačka ima rukovodstvo koje zaslužuje“, upitao ga je nedavno jedan TV voditelj, aludirajući na izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je pozvao Nemačku da se ponaša više kao lider.

Kancelar je samouvereno odgovorio da misli da je pokazao „prilično brzo i dosta“ liderstva.

„Ako neko to vidi drugačije, ja to rado dozvoljavam, jer je to deo demokratije i slobode izražavanja. Ali nije realno da je to ozbiljan stav“.

To bi u prevodu te tipične Šolcove rogobatne rečenice značilo sledeće: Ja sam uradio sve kako treba i greši onaj ko to vidi drugačije. I to već graniči sa arogancijom. Ali, Olaf Šolc je ionako oduvek bio blagosloven nepokolebljivim samopouzdanjem.

Politički je aktivan više od 40 godina, u karijeri se popeo na visoke funkcije, ali je takođe pretrpeo i brojne neuspehe i poraze. Pa ipak bi uvek bez prigovora ustajao i nastavljao dalje. Sumnja u sebe bi ga samo usporila.

On to svoje samopouzdanje crpi i iz znanja. Šolc je neko ko se uvek dobro pripremi. Kancelar iza kulisa radi mnogo i vredno. Pažljivo čita sva dokumenta, uvek je sveobuhvatno obavešten i zna svaki detalj. Voli da misli da je pametniji od drugih. U kabinetu njegove prethodnice

Angele Merkel su Šolca, koji je tada bio ministar finansija, u šali su zvali Kefalo, po liku iz crtanog filma Štrumpfovi. A to u prevodu znači: Ja sve znam. Robert Habek ne želi tako da izgleda.

Tokom posete Ukrajini u maju prošle godine, u vreme dok je još bio na čelu Zelenih, izjasnio se za isporuku oružja toj zemlji. U tom trenutku to niko u Nemačkoj nije želeo ni da čuje, čak ni njegova stranka. Ali to je pokazalo koliko Habek može da bude pragmatičan. On potom više nije pominjao svoj zahtev, jer je procenio da je to u tom trenutku beskorisno.

Čak i sada, kada se većina političara u Nemačkoj zalaže za isporuku oružja, Habek se ne vraća na svoj stari zahtev. Bio je u pravu, svako o tome može da se informiše i njemu je to dovoljno.

Mali skandal u Bundestagu

Šolc i Habek se razlikuju i po spontanosti. Govor iz glave kancelaru leži isto tako malo koliko i improvizacija. To je nedavno izazvalo skandal kada je ukrajinski predsednik Zelenski održao govor u Bundestagu video-vezom iz Kijeva.

Iako je u parlamentu unapred dogovoreno da se ne reaguje debatom, govor je bio toliko impresivan da je to zapravo bilo primereno. To mora da je primetio i kancelar. Trebalo je da jednostavno i spontano ode do govornice i kaže nekoliko reči, ali on to nije želeo da uradi nespreman.

Dok Šolc prvo mora da razmisli i isplanira, i uvek pokušava da što je moguće više nevažnih stvari unapred eliminiše, Habek se ne libi da pravi greške. U Kataru nije mogao da izbegne da se otvoreno pozabavi teškom situacijom sa ljudskim pravima u zemlji, to je bilo jasno.

Gotovo lakomisleno je tokom putovanja izjavio: „Malo sam se zabrinuo, pa, kako bi bilo ako bih se otvoreno obratio? Da li će da me izbace? Ali, uopšte nije bilo tako“.

„Tip ima nuklearno oružje!“

Tamo gde Šolc vaga svaku reč i nikako ne želi da kaže ništa što bi mu moglo da mu se zameri, Habek ponekad formuliše rečenice kao da ne daje intervjuu, već razgovara s nekim privatno.

„Uz sve što može zbog zaustavljanja isporuke gasa iz Rusije, to je i dalje manje zlo. Mislim, taj tip ima nuklearno oružje“, rekao je Habek za DW. „Tip“ – to je zapravo ruski predsednik Vladimir Putin.

Ono što je zajedničko Olafu Šolcu i Robertu Habeku, međutim, jeste saznanje da ova istorijska prekretnica zahteva mnogo preispitivanja svih članova vlade i da i jedan i drugi moraju merodavno da upravljaju tim procesom.

To se odnosi i na pitanja energetske bezbednosti, gde Zeleni moraju da žive s činjenicom da će se fosilna goriva duže koristiti, ali to isto važi i za pacifizam. Ministar privrede iz redova Zelenih stalno govori da vladanje nisu „muzičke želje“.

Za vladu je važno da, pored partija koje je čine, u budućnost povede i narod. U budućnost koja iz sadašnje perspektive deluje prilično neizvesno. Različita priroda dvojice vodećih političara Šolca i Habeka definitivno bi mogla da bude od pomoći. Jer, u osnovi su njih dvoji često istog mišljenja.