Kako Rusija može da zaustavi krvoproliće u Nagorno-Karabahu?

„Uvođenje ruskih mirovnjaka u Nagorno-Karabah jedino je rešenje koje bi moglo da dovede do zaustavljanja krvoprolića u toj zoni, ali je uslov za to da se zaraćene strane – Azerbejdžan i Jermenija – oko toga slože“, kaže ruski vojno-politički komentator Konstantin Sivkov.

Podsećajući da se u Jermeniji nalazi 102. ruska vojna baza i da Rusija i Jermenija imaju jedinstven PVO sistem, jermenski premijer Nikol Pašinjan je izrazio uverenost da će Moskva, u slučaju da to bude potrebno, pružiti pomoć Jerevanu u cilju osiguravanja bezbednosti zemlje, tako što će angažovati svoje oružane snage. Kao odgovor na to, Kremlj je saopštio da je uvođenje ruskog mirovnog kontingenta u zonu konflikta u Nagorno-Karabahu moguće samo ako se sa tim slože obe strane u sukobu – Jermenija i Azerbejdžan. Međutim, eksperti sumnjaju da će Azerbejdžan na to pristati.

– U pogledu rešavanja ovog sukoba, uvođenje mirovnih snaga u taj region zaista je jedino moguće rešenje koje bi moglo da obezbedi stabilnost i mir. Ali mogućnost realizacije ovog scenarija u trenutnoj situaciji je vrlo sumnjiva. Ovo je trenutno nemoguće zbog svih okolnosti, ali ako se te okolnosti promene, postaće moguće i ostvarivo – ocenio je Sivkov.

On podseća da je Jermenija član ODKB-a tj. vojno-bezbednosni partner Rusije i da su Moskva i druge zemlje-članice te organizacije obavezne da joj pomognu u slučaju rata, dok Azerbejdžan nije član ODKB-a i nije vezan za Rusiju sporazumom o uzajamnoj vojnoj pomoći.

Međutim, iako neki ruski eksperti tvrde da se taj sporazum ne može primeniti ni u slučaju Jermenije kao partnera u ODKB-u, jer se konflikt ne događa na teritoriji te zemlje, nego u nepriznatoj republici – Nagorno-Karabahu, Sivkov ističe da za to, ipak, ima osnova, s obzirom da se Jermenija „našla u blokadi“.

– Jermenija je članica ODKB-a, a član 4 ovog Dogovora kaže da je Rusija dužna, tačnije, da su sve države ODKB-a dužne da pomognu zemlji-članici koja je podvrgnuta agresiji. Formalno, sada je napadnut samo Nagorno-Karabah, koji nije priznata država – ne priznaje ga ni Jermenija, ali Jermenija se danas našla u potpunoj blokadi – komunikacija s njom blokirana je preko Gruzije, preko Turske i Azerbejdžana, a sada je blokirao i Iran. Proglašenje blokade je već prema međunarodnom pravu čin vojne akcije. Rusija bi trebalo da razmisli o primeni dogovora ODKB-a, a pitanje slanja ruske vojske i vojne opreme u ovaj region biće povezano sa zadatkom deblokade Jermenije. Ovaj zadatak se može rešiti diplomatski, uz povoljan stav Gruzije, ali ako se ne reši diplomatski, biće moguće primeniti član 4. Ugovora o ODKB i rešiti vojnim putem – kaže Sivkov.

Azerbejdžan, Jermenija i Rusija odlučuju

Ako se zaraćene strane Jermenija i Azerbejdžan dogovore o uvođenju mirovnog kontigenta u Nagorno-Karabah, one će odlučiti i o tome da li su ruske snage dovoljne ili je potrebna pomoć i nekih drugih zemalja, kaže Sivkov.

– Ako Azerbejdžan i Jermenija smatraju da će biti dovoljan ruski kontingent – tada će tako i biti, kao što je bilo i u zoni gruzijsko-abhazijskog sukoba. Ako strane insistiraju na učešću drugih zemalja, pridružiće se i druge zemlje. Tamo se jedino neće tolerisati Turci, jer se oni otvoreno stavljaju na jednu stranu, dok je Rusija iznad toga i ona se ne stavlja ni na čiju stranu – kaže Sivkov.

Ruska vojska ima jednu brigadu mirovnjaka stalne borbene gotovosti. To je 15. motorizovana Aleksandrijska brigada stacionirana u Samari. Glavni zadatak brigade je da bude u stalnoj pripravnosti i spremna za reagovanje u bilo kom regionu sukoba.

Formirana je u februaru 2005. godine, a u njoj služe vojnici po ugovoru. U brigadi je više od 150 posada na oklopnim transporterima BTR-82AM. Pored toga, ruski mirovnjaci koriste i sisteme za izviđanje, upravljanje i vezu „Strelac“, satelitske navigatore GLONASS „Perunit B“ i „Grot N“, bespilotne letelice „Orlan 10“, „Leer 3“ i „Tahion 3“ , radio veze šeste generacije „Azart“, zaštitna odela „Kauboj“ i borbenu opremu „Ratnik“.

Tokom manevara, vojnici uvežbavaju mirovne akcije pod pokroviteljstvom UN. Njihovi zadaci su razdvajanje sukobljenih strana, patroliranje i obezbeđivanje kontrole prolaza. Pored toga, mirovnjaci su obučeni i da se bore protiv ilegalnih oružanih grupa.

Pripadnici ove ruske brigade imaju iskustva u mirovnim operacijama u Abhaziji, Pridnjestrovlju i Južnoj Osetiji.

Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, koju čine Rusija, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, takođe ima svoje mirovne snage, koje broje oko 3.500 ljudi.

– Pravni osnov za uvođenje mirovnog kontingenta je odluka Azerbejdžana, Jermenije i Rusije, kao i podrška samog rukovodstva Karabaha… Ništa drugo nije potrebno. UN to mogu da odobre ili ne – to zapravo nije važno – zaključio je Sivkov.