Kako je Napoleonu matematika pomogla u ratovanju

Da li ste znali kako je čovek koji je možda i najznatnije uticao na istoriju Evrope, revolucionarni general, prvi konzul i imperator Francuske, Napoleon Bonaparta, bio i matematičar?

Izuzetan razvoj francuske matematike delimično se prepliće sa čudesnim usponom generala sa Korzike, jedna teorema iz geometrije nosi naziv Napoleonova teorema, a o ovoj njegovoj strasti govore i brojne anegdote.

Ratna matematika

Po povratku u Francusku 1797. godine, nakon širom Pariza slavljenog uspeha u prvoj kampanji u Italiji i poraza Austrije, jedan od najmoćnijih ljudi tog doba u Direktoratu, mračni ministar spoljnih poslova Taljeran ga je upitao ima li političkih ambicija.

Napoleon ga je pogledao i navodno odgovorio da ga vlast ne interesuje, već da ga nakon rata zanima samo jedna stvar – da se ponovo bavi matematikom. I da, uz to, bude primljen u Akademiju matematičkih i fizičkih nauka. Ovaj cilj, kao i tolike druge pre i nakon toga, zaista je brzo ostvario – u maju 1798. Napoleon je izabran u Akademiju.

Mada bi se moglo diskutovati, ovo postavljenje ni u kom slučaju nije bilo sasvim bez osnova. Tokom školovanja, pre revolucije, Napoleon je u vojnoj školi u zamku Brijen zapažen kao izvrstan matematičar, što mu je i omogućilo da upiše elitnu École Militaire u Parizu. Upravo zbog znanja matematike, postao je artiljerijski oficir, a nastavu je slušao kod slavnog Laplasa.

Njegovi matematički proračuni su mu, nakon početka revolucije, omogućili da razreši opsadu Tulona, gde je artiljerijskom paljbom nadigrao rojaliste i britanske snage, da bi tako doneo neočekivanu pobedu revolucionarnim snagama i odmah potom, dobio čin generala. Na sličan način, primenom artiljerije, kasnije je učestvovao u krvavom gušenju rojalističke pobune 1794. godine. To je bio i početak njegovog uspona i ogromne popularnosti širom Francuske.

U raljama politike

Nakon niza pobeda širom Evrope i Afrike nad antirevolucionarnom koalicijom, njegova slava je postala tako velika da je, uprkos odgovoru koji je dao Taljeranu, ušao u politiku. U okolnostima velikih unutrašnjih nestabilnosti, Francuzi su mu predali gotovo neograničenu vlast.

Mada je ta činjenica zaboravljena pod očiglednim uticajem propagande Britanije tokom 19. veka, Napoleon je 1799. izabran za prvog konzula Republike direktnim glasanjem na plebiscitu u kom je učestovalo 1,5 miliona glasača i od kojih je 98 odsto glasalo za njega. Nakon novih pobeda, mandat mu je 1802. produžen doživotno sa 99 odsto osvojenih glasova na novom plebiscitu na kom je učestvovalo 3,6 miliona Francuza. Isti takav rezultat će ponoviti 1804. kad će biti proglašen imperatorom.

Tokom karijere, uspevao je i da vaskrsne kad su ga svi otpisali i da nakon progonstva na Elbi za par meseci u 1815. ponovo mobiliše celu Francusku oko sebe. Dobio je više od 60 raznih bitaka, uključujujući i slavnu pobedu kod Austerlica, dok ih je izgubio tek nekoliko.

Matematičari u vojnoj ekspediciji

Smatra se da u vojnom smislu nije bio poseban inovator, već da je samo dosledno primenjivao znanja stečena u vojnoj školi, što je i sam govorio. No, razumevanje geometrije mu je omogućavalo da tokom bitaka uvek vidi mnogo više poteza od svojih suparnika. Na pitanje ko je najveći general epohe, njegov smrtni neprijatelj, britanski vojskovođa Velignton je navodno rekao „U ovom dobu, u prethodnim, u svakom dobu, Napoleon“.

Zaostavština Napoleona je teško merljiva – Francusku je izveo iz perioda revolucije i načinio je svetskom silom, a osvajanjima je praktično izmenio istoriju većine evropskih država i privremeno proširio francusku teritoriju na više od pola Evrope, što je okončano porazom kod Vaterloa. Fotografija prikazuje samo jedan od spomenika njemu posvećenih, bisti u zamku Šerbur, koja je postavljena tek 1858. godine.

Iza Napoleona su ostale zaista mnoge trajne, civilizacijske tekovine poput Građanskog zakonika, modernog obrazovanja i sistema liceja, metričkog sistema i legije časti. Između ostalog, za njega se vezuje čak i potonja francuska tradicija primenjene matematike.

U samoj matematici, pripisuje mu se takozvana Napoleonova teorema. Po njoj, ako se na stranicama bilo kog trougla konstruišu jednakostranični trouglovi, njihovi centri će činiti jednakostranični trougao. O pravom poreklu Napoleonove teoreme se vode diskusije, budući da Britanci smatraju kako je nije dokazao Napoleon.

I neke od svojih vojnih pohoda Napoleon je jednim delom bio posvetio nauci. Nakon što se sa Taljeranom dogovorio o potrebi jedne vojne ekspedicije u Egipat, godine 1798. poveo je u Afriku uz svoje trupe i 150 izabranih francuskih naučnika, matematičara i umetnika.

Članove ekspedicije uz Napoleona birao je i Furije, a nakon nje nastala je jedna od najuticajnijih knjiga o Egiptu. Između ostalog, tokom ovog pohoda u Memfisu je otkriven kamen iz Rozete koji će Šampolionu poslužiti za dešifrovanje egipatskih hijeroglifa.