– Naši korisnici plaćaju 75,5 dinara po kvadratu i po tome smo, uz Bor, najjeftiniji u Srbiji. Uz povećanje od 10 odsto, nova cena bila bi 81 dinar, što je i dalje niže nego u većini gradova – kaže Dragan Azdejković, direktor kruševačke Toplane.
Iz istog razloga povećanje cene zatražila je i užička toplana u kojoj bi cena grejanja skočila sa sadašnjih 86,78 na 91 dinar po metru kvadratnom.
Iako već mesecima vlada neizvesnost u snabdevanju gasa zbog situacije u Ukrajini, direktori toplana ne računaju na nestašicu koja bi mogla da ugrozi grejanje, ali za svaki slučaj spremaju i rezervne opcije.
Građani sami zavrću gasI pored velikog broja domaćinstava koja imaju plinske priključke, sve je više onih koji se vraćaju na grejanje čvrstim gorivom, uglavnom drvima. Razlog za to je visoka cena zemnog gasa i njegov slab kvalitet.
|
Od 59 elektrana, samo osam nema mogućnost da pređe sa gasa na naftu.
Problem je što nijedna elektrana nema dovoljno velike rezervoare za skladištenje mazuta pa će, ukoliko do problema dođe, zaliha imati za nedelju do mesec dana. Prelazak na mazut doneće muke elektranama, ali i više račune građanima, jer je grejanje na ovo gorivo, pogotovo ako se ono nabavlja zimi, znatno skuplje od grejanja na gas.
– U slučaju nestašice gasa, na mazut bismo mogli da pređemo u roku od nekoliko sati, tako da to korisnici naših usluga ne bi ni osetili. Imamo mogućnost za skladištenje 800 tona mazuta, što bi bilo dovoljno za petnaestak dana – kaže Dragan Arsenijević, direktor kraljevačke “Toplane”.
Direktor zrenjaninske toplane Aleksandar Starčević kaže da je od resornog ministarstva dobio uveravanja da problema sa daljinskim grejanjem i sa isporukom gasa za domaćinstva ne bi trebalo da bude.
– Skladište u Banatskom Dvoru puno je gasa. Prema projekcijama, i u najgorem slučaju trebalo bi da prezimimo sezonu bez problema – kaže on.
Veliki problem usled nestašice gasa imale bi beogradske elektrane koje u zimskom periodu troše čak oko 25 odsto dnevnih potreba cele zemlje za gasom. Ipak, i Beograd je spreman da se u slučaju nestašice preorijentiše na mazut.
Toplana u Valjevu koristi mazut za zagrevanje domaćinstava.
– Zaliha imamo za prvih mesec dana grejne sezone i planirana je kontinuirana kupovina potrebnih količina. Ne razmišljamo o poskupljenju, sem ako mazut na tržištu ne poskupi tri odsto – kaže Dejan Filipović, direktor Toplane u Valjevu.
Osam elektrana koje nemaju alternativu gasu nadaju se da će se u slučaju krize da ponoviti scenario iz 2009. godine, kada je slična situacija prevaziđena tako što su elektrane koje mogu da koriste mazut, rezerve gasa preusmeravale elektranama koje nemaju te mogućnosti.
