Kako da sami proverite kvalitet podnih drvenih obloga?

Kada poželite da kupite laminat ili parket, bitno je da možete sami da istražite šta tržište nudi, da lako pronađete i odaberete ono što je najbolje za vaš dom.

Podne obloge od drveta su već godinama popularne zbog svoje lepote, dugotrajnosti, lakog održavanja i topline koju daju enterijeru, ali nisu nešto što se kupuje svaki dan.

Radi što boljeg razumevanja karakteristika podova, potrebno je da se upoznate sa ključnim faktorima koji određuju stepen njihovog kvaliteta.

Kupci se za laminat ili parket najčešće odlučuju  samo na osnovu estetike i cene, a zanemaruju tehničke karakteristike proizvoda.

Specifikacije je korisno proučiti jer na osnovu njih možete da zaključite kakve osobine ima npr. laminat koji vas interesuje i da li on ispunjava vaše potrebe.

Važno je da znate da su gustina i tvrdoća drveta izuzetno bitne stavke u određivanju kvaliteta podnih obloga.

Gustina podnih obloga

Gustina je odnos između mase i zapremine drveta pri određenoj količini vlažnosti.

Pošto se gustina drveta se lako računa, to možete i sami uraditi. Tako ćete jednostavno proveriti koji laminat i parket ima najveću gustinu i najbolji kvalitet.

Kada se pripremate da kupite laminat ili parket, pitajte prodavca koliko je teška kutija, koliko u njoj ima m² i koliko je debela podna obloga. Tako ćete imati sve neophodne podatke da sami izračunate koji proizvođači laminata i parketa su bolji, a koji “štede” na kvalitetu.

Na primeru ćemo, korak po korak, pokazati kako se to radi:

– Uzmite paket laminata. Naš je klase 32/Ac4, debljine 8 mm;

– Izmerite na vagi njegovu težinu. U našem slučaju, paket laminata teži 15 kg;

– Težinu zapišite u kilogramima;

– Taj broj podelite sa brojem m² koji su naznačeni na paketu. Kod nas je to 2,131 m²;

– Dobijeni rezultat podelite sa debljinom laminata u metrima (ako mu je debljina 8 mm, to je onda 0,008 m) i dobićete gustinu od 879.86 kg/m³.

15kg/2.131m²/0.008m=879.86 kg/m³

Ako primenimo istu formulu na paket hrastovog parketa od 7 kg, koji zauzima površinu od 1,182m² i ima debljinu od  14 mm, dobićemo gustinu od 423,011 kg/m³.

7kg/1,82m²/0,14m=423,011 kg/m³

Što se tiče domaćih vrsta drveća, hrast ima gustinu od 650 kg/m³, bukva 690 kg/m³, jasen 650 kg/m³, a bagrem 730 kg/m³, pa i te vrednosti možete uporediti sa gustinom podova koji se prave od tih vrsta  drveća.

Sličan eksperiment možete uraditi i sa daščicama parketa i laminata:

– Izmerite na vagici masu daščica;

– Izmerite i pomnožite dužinu, širinu i visinu svake daščice. Tako ćete dobiti njihovu zapreminu;

– Podelite masu daščice sa njenom zapreminom da biste dobili njenu gustinu;

– Uporedite rezultate.

Kada posle izračunavanja uporedimo brojke, vidimo da je gustina laminata duplo veća od hrastovog parketa, što nam govori da je laminat kvalitetniji, a samim tim i otporniji.

Kada se preračunate, videćete da je parket skuplji, a ima manju gustinu od laminata. O tome vredi razmisliti.

Tvrdoća podnih obloga

Prilikom istraživanja svojstava podnih obloga možete naći podatke o tvrdoći drveta, ali uglavnom nije naznačena korišćena metoda merenja, da li se navodi poprečna ili bočna tvrdoća drveta i kolike su vlaga i gustina u trenutku ispitivanja.

Tvrdoća predstavlja otpor koje drvo pruža pri prodiranju nekog drugog tvrdog tela u njegovu masu.

U zavisnosti od pravca dejstva sile u odnosu na pravac prostiranja vlakana, tvrdoća može biti poprečna i bočna. To je važno jer je poprečna tvrdoća za 30-40% veća od bočne. Najveću bočnu tvrdoću imaju egzotične vrste drveta ipe i kumaru.

Drvo sa većom tvrdoćom ima bolju otpornost na habanje, što znači da će vaš laminat ili parket dugo biti kao nov. Za proizvodnju parketa se koristi drvo čija je tvrdoća veća od 10 N/mm².

Postoje dve laboratorijske metode za ispitivanje tvrdoće drveta: metod po Brinelu i metod po Janki.

• Brinelova metoda

Brinelov postupak podrazumeva utiskivanje čelične kuglice prečnika 10 mm u drvo. Tvrdoća se određuje merenjem otiska koji kuglica ostavi na drvo pod delovanjem sile od 1 kN. Meri se prečnik otiska, pa se koristi formula kojom se izračunava tvrdoća.

Međutim, ova metoda ima nedostatke pri merenju izuzetno tvrdih vrsta drveća.

• Jankova metoda

Metoda slovačkog naučnika Janka se bazira na utvrđivanje koja je sila potrebna da bi se čelična kuglica prečnika 11.284 mm utisla u drvo do polovine svog prečnika. Tako se na površini drveta dobija otisak od 1 cm².

Nije ni ovaj metod idealan, ali se oba koriste. Brinelov postupak se primenjuje u Evropi, a Jankov u Americi.

Na internetu možete pronaći tabele sa već izračunatim vrednostima za mnoge vrste drveća i tako proveriti da li je drvena podna obloga koju ste poželeli da imate u svom domu zaista kvalitetna onoliko koliko ste očekivali.