Jelena Dokić: Nikad nisam želela da igram za Jugoslaviju

U bioskopima širom Australije osvanuo je dokumentarac o Jeleni Dokić pod nazivom „Nesalomiva“, u kome je bivša teniserka govorila o raznim temama, između ostalog i igranju za reprezentaciju Jugoslavije.

Dokićeva je trpela fizičko i mentalno zlostavljanje od strane oca koji ju je naterao da 2001. godine zaigra za reprezentaciju Jugoslavije:

– Prihvatila bih 100 godina zlostavljanja kad bih mogla da vratim što nisam igrala za Australiju nekoliko godina – priznala je Dokićeva i dodala:

– Oduzeo mi je nešto što sam toliko volela. Oduzeo mi je to u tom trenutku. On sedi u hotelskoj sobi i gleda dok meni zviždi 15.000 ljudi. Samo sam htela da propadnem u zemlju i nestanem i više se ne vratim.

Tešku porodičnu situaciju i zlostavljanje bi lakše podnela nego oduzimanje njoj bliskih ljudi:

– Prihvatila bih svako zlostavljanje, bilo šta na ovom svetu da ne prođem kroz to lično, da mi to ne oduzme moje ljude. Australijanci i moji navijači i svi koji su uvek navijali za mene, da nije bilo potrebno 10 ili 15 godina dok nije izašla moja knjiga da bi oni saznali istinu i koliko zaista volim Australiju.

Video sa najavom dokumentarca možete pogledati OVDE.

Dokić je bila četvrta teniserka sveta, a najbolji rezultat na grend slemu bio joj je polufinale Vimbldona 2000. godine.

Rođena u Osijeku, porodica Dokićeve se preselila u Sidnej kada je imala 11 godina, da bi pobegla od građanskog rada u Jugoslaviji. Njen otac, Damir, tražio je tenis kao bekstvo od siromaštva i obezbedio je da njegova ćerka brzo dostigne zvezdane visine.

Četiri godine nakon što je Dokić pobegla, osvojila je Hopman kup za Australiju 1999. sa Markom Filipusisom, pre nego što je napravila prelomni uspeh.

Pobedila je bivšu prvu teniserku sveta Martinu Hingis u prvom kolu Vimbldona i stigla do četvrtfinala sa 16 godina. Iza kulisa, međutim, bila je mračna stvarnost koja je uključivala fizička i emotivna maltretiranja njenog oca.

Dok su Dokić i Hingis izlazile na teren pre meča, čuje se Jelenin glas u filmu kako kaže: „Niko ne misli da mogu da dobijem ovo, ali moj otac to čini… Zapravo, on to zahteva od mene“.

„Vidim svog oca u masi… On jedini ne aplaudira“, rekla je nakon najveće pobede na početku svoje karijere.

Damir je bio pijanica i zlostavljao bi je „deset puta gore“ kada je bio pod uticajem alkohola. U jednom trenutku bila je prinuđena da spava u svlačionicama Vimbldona.

– Svako jutro sam se budila i mislila: „Kako da obezbedim da me danas ne povredi? – rekla je Jelena u filmu.

Jedna scena u dokumentarcu bila je posebno uznemirujuća i gledaoce će naježiti.

– Sećam se da je bio toliko ljut da je ušao sa mnom u kupatilo, zaključao vrata i tukao me. Više puta mi je udario glavu o zid. Udarao me je. Potkolenice su mi bile toliko u modricama da nisam mogla da hodam. Udarao me pesnicom u glavu. I onda sam nakratko izgubila svest. Takođe je gazio moju glavu.

Jedna od sagovornica, trostruka grend slem šampionka Lindzi Devenport, rekla je da su „neki drugi igrači primetili modrice“ na njenom telu.

Na US openu 2000. Damir je bio isključen sa turnira, kao i sa WTA tura na šest meseci, zbog besnih i zabrinjavajućih ispada.

Uprkos profesionalnom povratku gde je predstavljala Australiju zbog bekstva od očeve okrutnosti, Jeleni su ostali ožiljci za ceo život. Posle poraza od Devenport na Australijan openu 2001. godine, Dokić je zvižducima ispraćena sa terena zbog najave da će igrati za Jugoslaviju.

Jedna od vodećih zagovornica podizanja svesti o porodičnom zlostavljanju, Jelena je ponosna na posao koji je obavila.

– Veoma sam zahvalna što je moja priča primljena na način na koji jeste i veoma sam ponosna na to. To mi je dalo glas. Dalo mi je moć da povratim svoj život.. Ponosno se zalažem za sve ostale koji nemaju osećaj da to mogu i da imaju glas. Mogu da vam kažem da postoji mnogo priča u tenisu i drugim sportovima koje su takve i oni su se veoma plašili da progovore baš iz tog razloga – zaključila je Jelena Dokić.