Iskonska priča o vezi oca i sina

Iskonska priča o vezi oca i sina, ozbiljna duhovita drama, u kojoj se odslikava kolika je snaga ljubavi, koja bi trebalo da sve ljude čini srećnim i pristupačnijima, tako glumac Nenad Jezdić opisuje film „Vikend sa ćaletom“, Miroslava Momčilovića, u kome tumači glavnu ulogu.

Film u bioskope stiže 29. oktobra, a priča se bazira na tome da teško bolesni otac Kašika, inače sredovečni beogradski kriminalac, želi da provede dva dana sa sinom Ognjenom, koga dugo nije video. Jedan od naših najboljih glumaca kaže da je to njegova do sada najluđa i najbolje napisana filmska i televizijska uloga.

– Žanrovski je ovaj film paradoksalno određen kao tužna komedija, i ja se pitam šta je to tačno, kako se igra, kako se stvara, kako nastaje. Meni je to bila polazna tačka za tumačenje mog lika i kada sagledam sve šta smo dobili i šta smo odigrali, moram reći, ono što sam nedavno izjavio, da je ovo definitivno moja najluđa i najbolje napisana uloga. Iako se ponavlja zona mog glumačkog promišljanja, jak i kriminogen lik, emotivna strana ga u isto vreme čini pristupačnim i otvorenim i dala mi je prostor da ga odigram onako kakav jeste, čovek od krvi i mesa, sa dobrim i lošim osobinama. To je ludo kada se neko tako emotivno otvori i kad neko tako reaguje kao što je meni Mića omogućio u svom scenariju – kaže Nenad Jezdić.

Glumac smatra da mnogi na te karaktere kakav je njegov Kašika, dakle ljude s one strane zakona, gledaju prilično banalno, ali posao dramskog umetnika na filmu, televiziji ili pozorišnoj sceni je da učini ljude emotivnim, i zato je ovaj film tužna komedija.

– Ovo je pre svega film o jednom emotivnom čoveku s one strane zakona, da napravimo eufeminizam, da ne kažemo baš kriminalac. Kriminalac je jedna bukvalna i teška kvalifikacija. I Kašika je od krvi i mesa i ispostavi se da i te kako ume da voli. On tako strog, prek, rigidan, tokom samo ta 72 sata, neverovatno se otvori, i dešava mu se prvi put u životu, da u odnosu sa svojim sinom, pruži ljubav iz sebe i primi ljubav u sebe. Ovo je ozbiljna, životna, ljudska, sadržajna drama. Priča o urođenim i stečenim ožiljcima.

Pažljivo birana ekipa

Jezdić je otkrio i da je zamalo ostao bez ove uloge, u početnim fazama i pripremama za film.

– Scenario sam pročitao neki dobar period pre početka snimanja. Moram reći da sam na probnom snimanju ostao bez ove uloge i posle sam je ipak dobio. Stvar se vidi odmah. Kad se dobra stvar pročita, kada je dobro napisana, kada je jasno definisan i karakteran lik, i htenje i rečnik i ideja, stvar je inspirativna i intrigantna. Imao sam vremena da promišljam i imali smo dovoljno prostora za jedan lep rad i prožimanje – kaže Jezdić i dodaje da je za film pažljivo birana ekipa.

– Ne volim o sebi da pričam, ali angažovani su dobri glumci, sadržajni, misleći. Mi smo imali zadivljujuće mnogo čitajućih proba u posebnom prostoru Brigada filma.

Porede Jezdića uloge tumače: Bane Vidaković, Anja Alač, Miodrag Miki Krstović, Marko Gvero…

Inspiracija u beogradskim mangupima

Reditelj i scenarista Miroslav Momčilović smatra da naslov govori dosta o temi. Inspiraciju je, kaže, pronašao u generaciji beogradskih mangupa koji polako nestaju sa scene.

– Uvek radim ono što osećam. Gledao sam scene u kojima oni sede u kafani, hvale se svojom decom, nazdravljaju u njihovo ime, pate za njima, ali ih ne viđaju. Ta ljubav na rečima bila je polazište za stvaranje ovog filma. Moj otac je bio građevinski inženjer, koji je često bio na terenu i nedostajao mi je. Možda je taj osećaj nedostajanja rezultirao ovim filmom – kaže Momčilović.

Mnogo je kastinga i proba, kako kaže, odrađeno pre snimanja.

– Bilo je mnogo probnih snimanja, priča sa dosta glumaca, i na kraju sam došao do Nenada i Baneta. Odabir dečaka mi je bio najteži. Oko stotinak dece je bilo na probnim snimanjima, a malog Vasu Vraneša, koji živi u Londonu, sam slučajno gledao u pozorištu. Pravio sam probe sa Jezdićem i klincima i Vasić se tu najbolje uklopio, tako da sam njega odabrao.