Incko ruši mir!

Više Brisela, manje Dejtona, formula je kojom se visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko suprotstavio decidiranom stavu predsedvajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika da je Dejton putokaz za evropski put BiH.

Očito je reč o dve suprotne politike u BiH, tumači za „Vesti“ politički analitičar Dragomir Anđelković. On, politiku Milorada Dodika vidi kao mirovnu, onu koja poštuje Dejtonski sporazum, čijim je potpisivanjem okončan strašni rat, dok politiku Incka čita kao ratnohuškačku pošto to proističe iz njegovih izjava.

– Dejtonski sporazum je sidro koje u miru drži BiH, a ovakvoj Dodikovoj politici suprotstavlja se Valentin Incko, koji svojim izjavama narušava mir. Inckov nastup je ratnohuškački, jer on zagovara politiku nekadašnjeg lidera SDA Alije Izetbegovića koja je vodila sukobima i nesreći – mišljenja je Anđelković.

On ističe poznatu činjenicu da je Dejtonski sporazum međunarodni i da onaj ko bude probao da ga menja sprovodi nasilje nalik Hitlerovom uoči Drugog svetskog rata.

Dodik je, uz podsećanje da BiH po „Dejtonskom ustavu čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda“ istakao da je to osnov za sve buduće dogovore.

– Treba da se ubacimo na evropski put, a on ne može da bude izvodljiv bez dejtonskog balansa i konsenzusa. On je uspostavljen kao odnos u političkim odlukama kroz mehanizam koordinacije, donet naporima Evropske komisije. Time smo uspeli da rešimo mnoga pitanja i nastavićemo to da radimo – poručio je Dodik.

Incko je uzvratio rečima „želimo više Brisela, a manje Dejtona“, ističući da je Dejtonski sporazum polazna osnova, ali ne i završna tačka.

– On mora dalje da se razvije i prilagodi evropskim ljudskim pravima – rekao je za APA šef OHR-a, koji zahteva da se hitno izmeni Ustav BiH, jer „diskriminiše pripadnike manjina u izboru članova Predsedništva“.

Priča da je umesto duha Dejtona, potreban duh Brisela duga je bar deceniju, ukazuje za „Vesti“ univerzitetski profesor Miloš Šolaja.

To je, kako kaže, u Banjaluci tumačeno kao zahtev za ukidanje entiteta.

– Dejtonski sporazum je zaustavio rat, došao je mir i pravljena normalna država, ali su neki bili za centralizaciju vlasti sa jednim glavnim gradom, čemu se Milorad Dodik suprotstavljao. BiH, inače, nema centralnu vladu već Savet ministara sa tek nekoliko zajedničkih nadležnosti, dok se tri četvrtine života u stvari odigrava u entitetima BiH – objašnjava ovaj banjalučki profesor.

Oni koji bi da vladaju, prema njegovim rečima, bi da ukinu entitete, ali su, kako ističe, to samo želje iz bošnjačkih krugova, jer u BiH osim bošnjačkog postoje još dva nacionalna okvira, a to su srpski i hrvatski.

– Odluke se donose konsenzusom i pošto je to država koja ima tri naroda svako nosi jednu trećinu odluke – ukazuje naš sagovornik na limit u BiH, zbog kojeg je nemoguća centralizacija. Uz to, Hrvati bi, podseća Šolaja, da imaju svoj treći entitet, a Republika Srpska, koja je entitet po Dejtonskom sporazumu, ima želju za nezavisnošću.

Zloupotreba EU integracija

Profesor Miloš Šolaja kaže da neki koriste evropske integracije za proturanje priča o, kako predstavljaju, manje bitnom Dejtonu, a Incko je jedan od njih.

– Politički sistem BiH je takav da ga čine tri naroda i dva entiteta. Savet ministara BiH nije vlada kako bi neki hteli da bude, već je prema Ustavu pomoćno telo Predsedništva BiH sa malim nadležnostima, mada je nekada imao tri resora, a sada deset, iako se ne mogu širiti – objašnjava Šolaja.

Ispuniti uslove Evropske komisije

Šef EU diplomatije Žozep Borel i zvaničnici BiH su saglasni da je mir najveća tekovina Dejtonskog sporazuma, ali i da BiH mora brže da napreduje. Dodik je podsetio da su članovi Predsedništva BiH zamolili EU da BiH 2021. dobije status kandidata, što bi stvorilo novu dinamiku i nove okolnosti, a Borel ukazao da je budućnost BiH evropska.

– Domaće vlasti moraju intenzivirati napore da ostvare iskorake ka EU. Status kandidata se može ozbiljno uzeti u razmatranje tek kada bude napretka u svih 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja EK – poručio je Borel.