Hrvati i Slovenci ratuju oko podmornice

Stručnjaci procenjuju da jedna podmornica iz doba JNA vredi zlata

 

Crnogorsko ministarstvo obrane je pre dve godine nudilo podmornicu, zaostalu iz doba JNA, za oko 14.000 evra. Zainteresovanih nije bilo, pa kada su odlučili da je poklone, Slovenci su je oberučke prihvatili.

Međutim, kako je podmornica P-915 imena “Vardar” deo imovine bivše SFRJ, a matična luka bila joj je Lora u Splitu, Slovenci ne smeju da je transportuju kroz Hrvatsku, jer bi je Hrvatska, kako pišu tamošnji mediji, "mogla bez problema preuzeti kao svoju."

Članovi društva za očuvanje podmorničarske tradicije "Podmorničar" iz Ljubljane dosetili su se kako da zaobiđu Hrvatsku.

Razmatraju dve opcije: rastaviti podmornicu na delove i prevesti je od Tivta preko Mađarske, što bi koštalo skoro 200 hiljada  evra, ili prevesti je Jadranom uz zaobilaženje hrvatskih teritorijalnih voda, što bi bio duplo jeftinije, piše "Slobodna Dalmacija.“

Podmornica je duga 20 metara, visoka četiri metra, teška više od 80 tona, a Slovenci žele da je izlože u muzeju.

Nekadašnja uloga podmornice bila je polaganje manjih minskih polja ili transport ljudi unutar neprijateljskih područja. Raspadom SFRJ odvezli su je u Crnu Goru.

Inače, čuvena 88. flotila podmornica je u godinama uoči raspada SFRJ bila na vrhuncu snage i respektivna u međunarodnim razmerama, kada je u njenom sastavu bilo 11 podmornica – pet klasičnih i šest "džepnih" čije posade su ronile i tamo gde danas ni NATO podmornice ne rone.

"Išlo se duboko u Otrant i ronilo duž granica teritorijalnih voda jadranskih država. Osamdesetih godina predstavnici ambasada u Beogradu su se pitali šta "jugo podmornice" rade tako daleko od svojih voda, a mi smo proveravali svoje sposobnosti da ostanemo što duže neprimećeni na tim pozicijama i prikupljali korisne podatke. Plovilo se svim rutama Jadrana, uključujući i međuostrvske komunikacije, teškim područjima i za plovidbu, a kamoli ronjenje" kaže za "Politiku" nekadašnji predsednik udruženja "Podmorničar" Milan Komar.

Tipični zadaci i vežbe bili su – stići u podvodnoj vožnji iz Splita u Rijeku, ili iz Pule u Boku Kotorsku, preroniti Jadran uzduž i popreko, iskrcati pomorske komandose u nekom zalivu i vratiti se neprimetno… U periodu od 1975. do 1985. godine koje Komar naziva "zlatnim dobom" jugoslovenskih podmorničara, svaki član posade je godišnje ostvarivao 600, a viši oficiri i do 1.000 časova na moru.

"Podmornice nisu angažovane u ratnim dejstvima od 1991. do 1995. godine, njihovu upotrebu u svim državama naređuje vrhovna komanda, a kakva je ona bila kod nas tih godina, nije se ni moglo zamisliti dejstvo. A bilo je prilika… Tako je jedna podmornica u decembru 1991. godine pratila brod koji je u luku Ploče dovozio tenkove na palubi. Komandant je imao sliku na periskopu, brod je bio u dometu torpeda, ali nije smeo da ga potopi bez naređenja Vrhovne komande. Tokom rata 1999. godine podmornice su dane provodile pod vodom skrivajući se od avijacije NATO-a a noću su izranjale na površinu", kaže Komar.

Crnogorskim osamostaljenjem i konačnim raspadom bivše Jugoslavije definitivno se raspala i ratna mornarica bivše države i ono što je od nje ostalo. Više od dve stotine različitih fregata, korveta, barkasa, minolovaca, patrolnih čamaca i podmornica nekad zaduženih za obranu Jadrana od napada NATO-ovih snaga u novim međunarodnim političkim okolnostima izgubilo je svaki smisao postojanja.

Dvanaest podmornica je uglavnom završilo na istoj lokaciji u Tivtu gde čekaju prodaju. Ipak, od ukupnog broja dve su završile u starom gvožđu kao sekundarna sirovina, i to u turskom Izmiru, a treća je ostala u Hrvatskoj i sad je van upotrebe.

Načelnik crnogorskog Generalštaba viceadmiral Dragan Samardžić izjavio je 24. februara 2009.:

"Imamo četiri podmornice istog tipa i dobronamerno želimo da one postanu muzejski eksponati. Ideja je da četiri države dobiju po jednu takvu podmornicu, tako da ona s oznakom 911, odnosno “Tisa”, ostane u tivatskom nautičkom muzeju “Porto Montenegra”, dok bismo po jednu poslali u Srbiju, Sloveniju i Hrvatsku."

"Udruženje podmorničara Srbije, koje okuplja 130 članova, ubrzo posle osnivanja, 2004, je više puta od crnogorskog Ministarstva odbrane tražilo jednu podmornicu i tek sad su odlučili nam je poklone", rekao je za “Dnevnik” nekadašnji predsednik Udruženja Milan Komar. Komar kje izjavio da neće biti veliki problem da se ta podmornica kopnenim putem iz Tivta doveze u Beograd već na proleće 2005. ali do sada se to nije dogodilo. ( izvor "Dnevnik").