Najniže bruto tarife za domaćinstva su na Kosovu, dok su samo malo veće u Srbiji, a Malta jedina naplaćuje manji porez za struju nego vlada u Prištini.
Turska je prijavila najveći skok cena električne energije na kontinentu za drugu polovinu 2019. na godišnjem nivou.
Redovni polugodišnji statistički izveštaj pokazao je da su najmanji korisnici na tržištu u Evropskoj uniji plaćali 21,6 evra za sto kilovat-sati struje u poslednjih šest meseci prošle godine ili 1,3 odsto više nego u istom razdoblju 2018. godine. Nivo je u rangu inflacije za 27-članu zajednicu država. Evrostatovi podaci za EU i njeno susedstvo otkrili su da su domaćinstva na Kosovu i u Srbiji plaćala najmanje za struju u Evropi.
Cene su se spustile 4,4 procenta na 6,1 evro odnosno porasle 1,6 odsto na 7,2 evra za sto kilovat-sati. Referentni nivo u Srbiji je u dinarima izašao na 848,4, što je 1,2 procenta više nego godinu dana ranije. Međutim, statistički zavod EU još čeka podatke iz nekoliko obližnjih zemalja.
Za drugu polovinu 2018. godine u Ukrajini je očitano 4,1 evro, a u Severnoj Makedoniji 7,87 evra. Domaćinstva u Bosni i Hercegovini su plaćala 8,71 evro, a tarifa je u Albaniji bila 9,1 evro, takođe blizu dna liste. Ovo merilo je za Crnu Goru bilo na 10,3 evra.
Ona je za poslednjih šest lanjskih meseci pokazala skok od 20,2 odsto na godišnjem nivou za Tursku, koja se bori s ekstremnom inflacijom. Ali rast u evrima je bio još jači – 21,4 procenta.
Standard za prikaz uključuje poreze i druge namete, koji mogu da se promene. Opterećenje za potrošače je na Malti najmanje, šest odsto, a sledi Kosovo sa 13 procenata.
Porezi i druga davanja čine 16 odsto cene u Irskoj i 17 u Bugarskoj. Zatim ide Turska, u kojoj su razrezali 19 procenata. Island i Mađarska naplaćuju 21 odsto preko nominalne cene. Posle njih su Hrvatska (21) i Grčka (23 procenta), a onda Litvanija i Srbija, sa po 24 odsto. Radi poređenja, fiskalno opterećenje u celoj EU je bilo 41 procenat.
Ukupna cena se u Grčkoj smanjila 5,8 procenata na godišnjem nivou, što je u domaćoj valuti najviše posle Danske, te je došla na 15,5 evra za sto kilovat-sati. Bugarska je imala četvrti pad po veličini, 4,7 odsto. U zajedničkoj valuti, smanjenje je bilo 4,5 odsto na 9,6 evra, što je bio najniži nivo u EU.
Još jedna ozbiljna promena na tržištima koje prati Balkan Green Energy News desila se u Rumuniji. Referentna cena je skočila 10,1 odsto. Po drugoj računici, porast je bio 7,8 procenata na 14,2 evra za sto kilovat-sati.
Po standardu kupovne moći, cene za domaćinstva u Rumuniji su bile najviše na kontinentu, a Kipar je bio na sedmom mestu. Na drugom kraju lestvice bio je Island, a slede ga Norveška, Srbija i Finska.
Struja je u našem regionu bila najskuplja na Kipru – 22.4 evra ili 2,4 odsto viša nego u drugoj polovini prethodne godine. Porezi i drugi nameti tamo čine 30 procenata bruto nivoa. Po kriterijumu visine sledeća je Slovenija, sa 16,7 evra i godišnjim porastom od 1,7 odsto. Ova zemlja je tada imala poresku stopu od 31 procenta za domaćinstva.
