Nedovoljno ulaganje u odbranu od strane značajnog broja savezničkih država, koje ne ispunjavaju NATO-ov cilj od minimalnih 2 odsto BDP ili koje prosto nisu u stanju da finansiraju kredibilne odbrambene kapacitete, stvara političko nejedinstvo.
Ovaj problem u velikoj meri proizilazi iz političkih, a ne ekonomskih faktora.
Uprkos sukobu Rusije i Ukrajine i rastućim geopolitičkim tenzijama s Kinom, javnost u mnogim evropskim državama i Kanadi daje prednost troškovima za zdravstvo, obrazovanje i javnu infrastrukturu, naspram izdvajanja za odbranu.
Ovaj izveštaj tvrdi da je malo verovatno da će doći do drastične promene u domaćim prioritetima potrošnje, prenosi Seebiz.
Umesto toga, predlaže se održivo rešenje ovog izazova kroz osnivanje multilateralne kreditne institucije za odbranu, bezbednost i otpornost (MLI): koncept poznat u ovom izveštaju kao Banka za odbranu, bezbednost i otpornost.
Ovaj predlog temelji se na više od pet godina istraživanja i analize unutar Međunarodnog osoblja NATO-a i, spolja, u akademskoj zajednici, a dopunjen je uvidima međunarodnog (MLI) finansijskog tima JP Morgana.
Predlog obuhvata perspektive iz opsežnih dijaloga koje je pokrenuo autor sa predstavnicima savezničkih država, uključujući ministarstva odbrane, finansija i spoljnih poslova.
Koncept Banke za odbranu, bezbednost i otpornost – prvobitno nazvan NATO banka i prvi put predstavljen kabinetu generalnog sekretara NATO-a 2019. godine, zatim dalje razrađen u dokumentu Atlantskog saveta iz 2020. i uvodniku Financial Times-a iz 2023. – dublje se analizira u ovom izveštaju.
Izveštaj uključuje pregled predviđene operativne dinamike, kao i koristi i izazove koje savezničke države mogu imati tokom njegove implementacije, navodi Seebiz prenoseći analizu Atlantskog saveta.
Od NATO-ovog brifinga 2019. godine, geopolitički pejzaž značajno se promenio. Pojava novih izazova, poput rata u Ukrajini i promena u globalnim ekonomskim uslovima (više domaće kamatne stope i rast inflacije), naglašavaju važnost predložene banke za dugoročno i stabilno planiranje odbrane.
Za razliku od postojećih multilateralnih kreditnih institucija, koje nemaju mandat niti kapacitete za rešavanje jedinstvenih potreba saveznika za finansiranje odbrane i bezbednosti, Banka za odbranu, bezbednost i otpornost popunila bi ključnu prazninu.
Za saveznike u euroatlantskom i indo-pacifičkom regionu, banka bi mogla da pruža više od povoljnih kredita za modernizaciju odbrane, uključujući olakšavanje lizinga opreme, zaštitu od valutnih rizika i podršku ključnim infrastrukturnim projektima i obnovi u konfliktima pogođenim područjima poput Ukrajine.
Njena protuciklična sposobnost služila bi kao finansijska bezbednosna mreža za sve saveznike, održavajući stabilnost troškova odbrane i kolektivnu bezbednost tokom ekonomskih kriza, što bi doprinelo povećanju međunarodne otpornosti.
Dodatna ključna funkcija Banke za odbranu, bezbednost i otpornost bila bi preuzimanje rizika za komercijalne banke, omogućavajući im proširenje finansiranja odbrambenih kompanija duž celog lanca snabdevanja.
Ovaj mehanizam bio bi ključan za održavanje i povećanje proizvodnih kapaciteta, posebno za mala i srednja preduzeća (MSP), koja su ključna za odbrambenu industriju, ali se često suočavaju s poteškoćama u pristupu kapitalu.
Garantovanjem dela rizika, banka bi osigurala da ta preduzeća mogu da dobiju finansijska sredstva potrebna za održavanje poslovanja, ispunjavanje ugovora i ulaganje u razvoj svojih kapaciteta.
Ovaj pristup ne samo da stabilizuje lance snabdevanja, već i jača industrijsku bazu odbrane, osiguravajući spremnost i otpornost proizvodnje tokom perioda povećane potražnje ili ekonomske nesigurnosti.
