U Austriji su sve glasniji zahtevi da bogati treba da plate takozvani „korona porez“, jer se država masivno zadužuje kako bi pomogla preduzećima.
Dug država u Evropi dostiže tokom pandemije nove rekordne visine, a mnogi političari se zalažu za specijalna korona davanja od strane bogatijih, ističe bečki dnevnik „Prese“.
I austrijska vlada izdvojila je milijarde kako bi preduzećima pomogla kroz krizu, a dok mnoga preduzeća strahuju zbog egzistencije, postoje i one firme koje profitiraju od krize.
Tako šef „Amazona“ Džef Bezos, na primer, ne može da se žali na ovu godinu, jer njegova kompanija ostvaruje još veće dobiti, pošto su radnje zatvorene i građani naručuju robu onlajn, dodaje „Prese“. Bezos, koji važi za najbogatijeg čoveka sveta sa privatnom imovinom u vrednosti od 185 milijardi dolara, samo je jedan od mnogih.
Zbog ovih okolnosti diskusija o „korona porezu“ za bogate sve je glasnija i u Nemačkoj, gde se za to zalaže ministar finansija Olaf Šolc, koji traži da građani koji zarađuju „jako puno“ plate veći doprinos.
Isto zahteva i španska vladajuća stranka „Unidas Podemos“, koja želi specijalni porez za bogatije sugrađane.
U Austriji je ova debata pokrenuta još na proleće, kada je vicekancelar Verner Kogler u više intervjua tražio porez na imovinu. Takođe je i Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) zatražila već ranije porez na imovinu i nasledstvo. Taj zahtev usled aktuelne situacije postaje sve značaniji, pošto se Austrija masivno zadužuje kao država usled korona krize.
Iz vlade polaze od toga da će stopa zaduženosti dostići više od 90 odsto BDP-a.Usled takve situacije su se i poznate ličnosti, kao što su ugostitelj Atila Dogudan, koji poseduje sopstveni lanac keteringa i građevinski preduzetnik Hans Peter Hazelštajner izjasnili za specijalni porez na imovinu i nasledstvo.
Narodna partija (OVP) kancelara Sebastijana Kurc je u prošlosti stalno odbijala takve zahteve. Međutim sada je nejasno, konstatuje „Prese“, kako će se smanjiti zaduženja. U osnovi OVP želi da taj novac povrati kroz rast, a od skoro narodnjaci kažu da se ne isključuje, za trajanje mandata vlade, povećanje poreza.
Radnička komora Austrije (AK) već ima spreman koncept „solidarnog doprinosa“. Vremenski ograničenim doprinosima treba da se smanje dugovi napravljeni tokom korona krize, a na drugoj strani i finansiraju investicije za budućnost, objasnio je finansijski ekspert AK Markuc Marterbauer.
Taj porez trebalo bi da se primeni za imovinu vredniju od 10 miliona evra, a prema AK tom merom bi bio pogođen jedan procenat austrijskih domaćinstava.
Građani sa imovinom u vrednosti većoj od deset miliona evra trebalo bi da plaćaju na to porez od dva odsto. Kod imovine vrednije od 100 miliona evra porez bi bio tri odsto. To bi, smatra Marterbauer, državi godišnje donelo sedam milijardi evra.
Austrija je od 1954.do 1993. imala porez na imovinu, koja je ukinuta zbog malih prihoda, jer su tim porezom bila pogođena samo preduzeća.
