Glava od 1.000 dukata

Jovan Nenad

Uz Ferdinandovu pomoć, bio je priznat za gospodara te oblasti, tako da je mogao da je drži pod kontrolom i od Ugarske i od Turske. Jovan Nenad nije verovao plemstvu, pa je hteo čak i da ukine tadašnji feudalni društveni poredak. Sve spahijske posede, a oni su bili veliki, razdelio je narodu i svojim ljudima.

Habzburg Ferdinand se nalazio u prvoj polovini 1527. godine van Ugarske, pripremajući se za borbu protiv transilvanijskog gospodara Zapolje, koji je u to vreme slao jednu vojsku za drugom protiv cara Jovana Nenada, trudeći se da ga uništio pre no što Ferdinand stigne u Ugarsku.

Prvu Zapoljinu vojsku, pod vođstvom Vladislava Čakija, porazio je car Jovan početkom aprila. U pokolju je život izgubio sam Čaki. I drugu vojsku kralja Zapolje, pod vođstvom erdeljskog vojvode Petra Perinjija, pobedio je Jovan krajem aprila u bici kod Seleša na Tisi.

Perinji je jedva izvukao živu glavu. Tek je treća vojska, a nju je činila celokupna snaga Erdelja i gornje Ugarske, pod vođstvom Perinjija i biskupa Cibaka krajem juna uspela da odnese pobedu nad carevim četama.

U pokolju na Sefaldskom polju palo je oko 8.000 ljudi Jovana Nenada. Srpski car je morao da beži iz svoje prestone Subotice, pa je osnovao novu u Segedinu. Za svega mesec dana uspeo je da se povrati od strašnog poraza i da popuni proređene redove svoje vojske. Ferdinandove trupe su u međuvremenu ušle u Ugarsku, pa im je car Jovan krenuo u susret.

Dok je car prolazio kroz Segedin, koji je bio opusteo, pred kućom Lasla Silađija začuo se prasak iz puške. Jovan Nenad je pogođen metkom atentatora blizu srca. Bio je to seljak koga je unajmio Zapolja, a zvao se prema jednim izvorima Urban, a prema drugima Sebastijan. Vojnici su svog polumrtvog vođu odneli u selo Tornjoš blizu Subotice.

Iste noći stigao je Valentin Terek, najljući neprijatelj Crnog čoveka, kako su Jovana Nenada zbog neobično tamne puti nazivali. Kada je prethodne godine pokušao da povrati Suboticu, bio je poražen i tada se zarekao da će svojom rukom ubiti Jovana Nenada.

Na prevaru i iz obećanje da mu neće ništa, Terek je ušao u kuću u kojoj je ranjenik ležao, i dok je on još ležao u postelji, ni živ ni mrtav, odsekao glavu poslednjem srpskom caru. Odsečenu glavu je poslao kralju Jovanu Zapolji i za nju dobio 1.000 dukata nagrade. Bilo je to 26. jula 1527. godine. Glava Crnog čoveka je nataknuta na koplje i izložena na bedem Budimske tvrđave. Tu je stajala čitavu sedmicu, a potom je bačena u Dunav.

Ferdinandova vojska je u Ugarskoj naišla na mlak otpor jer su Zapoljine čete bile proređene i izmorene borbom protiv Srbina, pa je austrijski nadvojvoda za kratko vreme proterao Zapolju. Vojska Jovana Nenada se posle njegove smrti rasula i to je bio i kraj njegove države. Glavna zasluga poslednjeg srpskog cara leži u tome što je on prvi došao na misao da na tlu Ugarske, gde su živeli potomci Slovena, stvori srpsku pokrajinu. Pošto je tu zamisao barem nakratko i ostvario, mnogi istoričari ga ubrajaju u rodonačelnika današnje Vojvodine. Njegovom smrću uništena je i njegova tvorevina, ali ideja, koju je on uneo među Srbe u Ugarskoj, nije više mogla da se uništi.