Evropski “antiruski savez” okuplja se u Moldaviji

Sa izuzetkom Rusije i Belorusije, sve evropske zemlje pripadaju Evropskoj političkoj zajednici. Drugi samit tog još uvek novog foruma koji se održava u Moldaviji, ponovo se bavi modalitetima solidarnosti s Ukrajinom.

Moldavija objedinjuje sve političke probleme s kojima moraju da se nose lideri Evropske političke zajednice (EPZ), manje-više neformalne političke grupacije osnovane 2022. godine. Vlada u glavnom gradu Kišinjevu strahuje da bi Moldavija, mala država stisnuta između Rumunije i Ukrajine, mogla da bude sledeća meta ruske agresije ukoliko bi Ukrajina ovaj sadašnji rat izgubila.

Pridnjestrovlje, deo zemlje koji je lojalan Rusiji, pre 30 godina proglasio je nezavisnost od Moldavije i otada je pod kontrolom tzv. „ruskih mirovnih trupa“. Uprkos tom „zamrznutom sukobu“, Evropska unija je pristala da Moldaviji, zajedno sa Ukrajinom, dâ status kandidata za članstvo, koje će uslediti – nekad.

Zajednički protiv Rusije

Na susretu 47 šefova država i vlada EPZ na vinskom dobru Kastel Mimi ovog četvrtka 1. juna, biće reči upravo o tim temama: ratu Rusije protiv Ukrajine, proširenju EU i intenziviranjem međusobne saradnje evropskih država – osim Rusije i s njom povezane Belorusije.

Nakon osnivačkog samita u Pragu u oktobru prošle godine, učesnicu su ocenili da je taj novi format za komunikaciju koristan. Nemački kancelar Olaf Šolc je u maju, na samitu Saveta Evrope održanom na Islandu, pohvalio EPZ kao „uspešan forum“, jer tu šefovi država i vlada mogu da razgovaraju jedni s drugima bez pritiska da formalne odluke moraju da se stave na papir.

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je i zamislio taj format, pun je, naravno, optimizma, ali i patetike. On je tako u Pragu izjavio da je EPZ instrument za sprečavanje „građanskih ratova i rastućih problema ujedinjene Evrope“.

To nije zamena za članstvo u EU

S više realizma novom formatu pristupaju lideri zemalja koje bi rado u EU. Tako je recimo albanski premijer Edi Rama upozorio da EPZ ne sme da postane samo još jedna čekaonica za kandidate za ulazak u Uniju. Pristupni pregovori bi, naglašava, morali da se nastave, bez obzira na taj novi forum. Njegova zemlja, isto kao i Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija, pregovara o pristupanju Evropskoj uniji. Bosna i Hercegovina je za sada samo kandidat za pregovore, a Kosovo i Gruzija su i korak dalje – oni su potencijalni kandidati za pristupanje.

Kancelar Šolc želi da ubrza spori pristupni proces – kako je rekao u svom govoru pred Evropskim parlamentom početkom maja. Za to je, međutim, pre toga potrebna reforma same EU.

U Moldaviju su pozvani i Turska, Jermenija i Azerbejdžan, zemlje koje sa sobom nose široku lepezu političkih problema. Zaraćeni kavkaski susedi Jermenija i Azerbejdžan sastaju se u Moldaviji nakon novih pregovora održanih u Moskvi. U sukobu oko spornog regiona Nagorno-Karabah, ruski predsednik Vladimir Putin već dugo je važan igrač.

A turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, osnažen ponovnim izbornim trijumfom, verovatno će zauzeti kritički stav prema EU i dalje insistirati na statusu Turske kao kandidatkinje za članstvo.

Istovremeno, Kosovo i Srbija (koju bi u Moldaviji trebalo da predstavlja predsednik Aleksandar Vučić) se i dalje spore oko statusa srpske manjine na severu Kosova, dok Velika Britanija, jedina bivša članica EU, još traži svoju ulogu na političkoj sceni Evrope.

Čemu EPZ?

Tokom tih nekoliko sati u moldavskom dvorcu Mimi, neće biti vremena za pronalaženje rešenja za sve te brojne sukobe, ali možda hoće za formulisanje nekih konstruktivnih impulsa. Zašto bi inače bio koristan novi „debatni klub“, kako ga nazivaju kritičari? To pitanje ima smisla, s obzirom na to da su sve te zemlje, s izuzetkom Kosova, ujedno i članice Saveta Evrope – koji se pre dve nedelja sastao na Islandu i takođe se bavilo ruskim ratom protiv Ukrajine. Dakle, Šta to EPZ može da učini bolje?

– To je pitanje od milion dolara – kaže Amanda Paul iz briselskog trusta mozgova Evropski centar za politiku. „Ako pitate zemlje učesnice, obično naiđete na bespomoćnost.“ Za lidere država koje nisu članice EU, kaže, verovatno se radi o tome da mogu lično da razmene ideje i da razgovaraju o problemima.

Sledeći susret u Španiji

Evropska politička zajednica kao „evropski forum u XXL-formatu“ već je na prvom sastanku u Pragu donela odluku: treći susret održaće se u oktobru u Španiji, a četvrti sledeće godine u Velikoj Britaniji. Ipak, EPZ nema svoje sopstvene strukture – za neophodne poslove koristi se prostor sekretarijata Evropskog saveta u Briselu, od maja postoje posebni kanali na Tviteru i Fejsbuku, ali internet-stranice još uvek nema.

Ideja Emanuela Makrona o Evropskoj političkoj zajednici nije bila baš sasvim nova. Još 1989. je tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran predložio takvu zajednicu kao reakciju na političke promene u Istočnoj Europi i Sovjetskom Savezu. Miteranova ideja nije realizovana, jer je u forum želeo da uključi i Rusiju, što su istočni Evropljani odbili.