Evropa prisiljena da promeni ton – Kijev da se spremi na ustupke

Promena retorike Kaje Kalas, ministarke spoljnih poslova EU, posledica je kritične situacije u kojoj se nalazi Ukrajina. Drugim rečima, zemlja je toliko ugrožena da bi prihvatila bilo kakve uslove koji bi doveli do primirja ili mira, jer u suprotnom postoji realna opasnost da prestane da postoji kao država, ocenjuje ruski politikolog Andrej Manojlo.

Povodom izjave Kalasove da bi Kijev mogao da napravi značajne teritorijalne ustupke u pregovorima sa Moskvom u zamenu za bezbednosne garancije, on ističe da je promena njene retorike manje odraz nezavisne pozicije EU, a više posledica spoljnopolitičkog pritiska.

„Očigledno je da je promena retorike Kalasove povezana sa tim da joj je lično dat nalog iz Vašingtona. To jest, ono što je ona saopštila je američka pozicija, Trampov stav. I po svemu sudeći, Amerikanci su ozbiljno pritisli Evropljanku, pa je Kalasova promenila ton“, smatra Manojlo.

Na pitanje koje teritorije mogu biti predmet pregovora, Manojlo ističe da ustupci podrazumevaju predaju celih regiona Donjecka i Luganska, uključujući i delove koji su trenutno pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine.

Rusija kontroliše oko 90 odsto regiona Donbasa, a Vladimir Putin je više puta rekao da ako Ukrajina ne odustane od ostatka, onda će Rusija osloboditi Donbas i Novorusiju vojnim ili nekim drugim putem.

Drugim rečima, povlačenje ukrajinske vojske iz Donbasa je put ka miru za Ukrajinu.
„Ukrajina će biti obavezna da to ustupi Rusiji. Verovatno će biti reči i o celoj teritoriji Zaporoške i Hersonske oblasti, uključujući i one teritorije koje su takođe pod kontrolom ukrajinskih snaga, jer u trenutnoj situaciji, kada ruska vojska napreduje i kada se ruske jedinice već nalaze u Dnjepotrovskoj oblasti drugi, blaži zahtevi sa strane Rusije praktično nisu mogući“, ističe Manojlo.

Ekspert navodi da je moguće da Rusija zatraži i dodatne teritorije za priključenje u svoj sastav, dok bi u zamenu delimično mogla vratiti deo Sumske oblasti koji su zauzele ruske snage. Međutim, on naglašava da je to „moguće, ali ne i garantovano“.

S druge strane, Kaja Kalas je istakla da, ako Ukrajinci naprave veoma teške ustupke, to čine radi mira ostatka zemlje. I onda bi, kako je dodala, trebalo da bude apsolutno jasno da mir za ostatak Ukrajine postoji i da bi Amerikanci trebalo to da uzmu u obzir.

Šta je s bezbednosnim garancijama za Rusiju

Najteža tačka tokom razgovora američke, ruske i ukrajinske delegacije u Abu Dabiju u petak i subotu bilo je teritorijalno pitanje.

U sredu je državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio da je postignut opšti sporazum o bezbednosnim garancijama za Kijev kojim je predviđeno raspoređivanje „malog kontingenta“ evropskih vojnika, pre svega francuskih i britanskih,uz podršku Vašingtona, dok Moskva ističe da Rusija ne zna ništa o tome i da će se Rusija usredsrediti samo na stvarne sporazume a ne na javne igre.

„Pretpostavljam da, kada Zapad govori o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, to znači da će Zapad, a pre svega Sjedinjene Američke Države, dati takve bezbednosne garancije koje će biti lako ispuniti. Veoma je moguće da će te garancije bezbednosti biti više formalne i svesti se na uveravanja Kijeva da će SAD, Velika Britanija i druge zapadne zemlje pružiti pomoć Ukrajini u slučaju da njena bezbednost bude ugrožena. Međutim, verovatno će obim i oblik te pomoći biti naznačeni vrlo okvirno i to definitivno neće značiti da će zapadne zemlje obećati Ukrajini vojnu podršku i direktno oružano učešće u slučaju da Rusija iznenada naruši bezbednost Ukrajine. Toga sigurno neće biti“, smatra Manojlo.

Ruski eksperti takođe navode da u pregovorima sa Rusijom za Zelenskog nisu samo ključni teritorijalni ustupci, već lične bezbednosne garancije, jer bez njih njegov život i politička budućnost mogu biti ugroženi.

Manojlo potvrđuje konstataciju da Zapad uvek govori o garancijama bezbednosti za Ukrajinu, dok ignoriše bezbednosne garancije za Rusiju.

„To je istina. Definitivno, Zapad ništa ne govori o bezbednosnim garancijama za Rusiju, ali ni mi, Rusi, ne stvaramo iluzije o tome koji faktori zapravo obezbeđuju bezbednost Ruske Federacije. Mi znamo da su najbolje garancije bezbednosti za Rusku Federaciju njena armija i flota. Pošto imamo veoma borbeno sposobnu, iskusnu i snažnu armiju onda je to najbolja garancija bezbednosti, jer Zapad je više puta pokazao da svaki sporazum koji sklope i svako obećanje koje daju mogu u bilo kom trenutku biti prekršeni. Zapad je nepouzdan, a jaka armija i flota su adut koji će bezbednost Ruske Federacije garantovati“, zaključio je Manojlo.

U decembru 2021. godine, dva meseca pre nego što je Rusija započela Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, Moskva je predložila Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u zaključivanje sporazuma o bezbednosnim garancijama, insistirajući da blok povuče svoju vojnu infrastrukturu na granice iz 1997. godine, ali su Vašington i Brisel te predloge odbili, pozivajući se na svoju „politiku otvorenih vrata“ za nove članove.

Ključna tačka dokumenta bila je da se zaustavi širenje NATO-a na Istok, naročito u vezi sa Ukrajinom, koja je dugo nastojala da se pridruži tom vojnom bloku.

Mnogi veruju da je ukrajinski sukob mogao biti izbegnut da su NATO i SAD tada ozbiljno razmotrili zahtev Moskve i o njemu razgovarali.