Praznik knjige postao je vašarište, ukazuju već nekoliko godina unazad pisci i izdavači na metamorfozu beogradskog Sajma knjiga. Najveću oktobarsku feštu opisao je izdavač i književni kritičar Gojko Božović ističući da na „nekada platformi savremene književnosti, pobeđuje populizam koji marginalizuje kulturu“.
– Živimo u društvu spektakla s vašarskim elementima, estrada potiskuje kulturu. Odgovornost je na organizatorima Sajma – ocenio je Božović.
On je ukazao i da je nestala promotivna i izlagačka dimenzija sajma, da unekoliko opstaje ona prodajna, a „Sajam sve se više dobija na selebriti dimenziji, koja nema nikakve veze s knjigama“.
Drugačijeg mišljenja je Verica Sekirarski, predsednica Književne omladine Srbije.
– Sajam treba da bude mesto za svačiji književni ukus, a ne pojedinaca koji sebe smatraju književnim kritičarima. Čak i rijaliti sadržaja, ukoliko nekog zanimaju. Ako ih ima cela planeta, zašto da nema Srbija, mada moram da kažem da naša izdavačka kuća nikada takve sadržaje ne bi objavila – navela je naša sagovornica koja smatra da je sajam oduvek bio književni vašar.
Sekirarski svoj glas ipak daje povratku Sajma svojim korenima, odnosno pozicijama koje su držale kvalitet književnih dela na ceni.
Uz opasku da je „vašar već svuda oko nas“, Gojko Božović kaže da pisci ponovo treba budu zaštitno lice Sajma jer ionako mnoštvo medija i događaja pripada selebriti stvarnosti.
Njegove reči nalaze potvrdu na primeru pobednice prve sezone rijalitija „Zadruga“, Kristine Kije Kockar, jedne od onih kojoj je, udruženim snagama sa medijima, prošlogodišnji Sajam dao i dimenziju spisateljice i neviđenu popularnost. Tinejdžeri su u redovima čekali na njen autobiografski prvenac „Moj potpis“. Ona je za kratko vreme skupila je veliki broj fanova i postala idol mnogim mlađim generacijama, pretežno devojčicama oduševljenim njenim stavom i ponašanjem. Jedna od njih je posvetila sastav Kockarevoj, dobila peticu na pismenom zadatku, a Kristina odmah objavila na svom Instagramu.
– Vrh, čestitam – napisala je rijaliti zvezda i pevačica uz objavu.
Zbog novopečenih pisaca svoj bunt je, po zatvaranju kapija ove manifestacije pre dve godine, iskazalo Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), ocenivši da je Sajam postao „hipermarket s rđavom estetikom“, da su izneverene najbolje tradicije, ugroženi javni i kulturni interes, a iznad svega, nisu poštovani autori i čitaoci.
– Inercija bez inovacija, promene bez vizije budućnosti – naveo je UPIS.
Vašarsko-karnevalski sadržaji su, kako su naveli, istisnuli kulturne i programske i međunarodnu atraktivnost Sajma knjiga.
– Umesto domaćih i stranih pisaca, književnih dela i humanističkih ostvarenja, promovisane su ličnosti iz sveta subkulture, zabavni i nižerazredni sadržaji, brendovi koje nemaju nikakve veze s literaturom, ali i populistički ukus – upozorili su oni.
Ovogodišnji 64. sajam kao da se potrudio da počne s ispravljanjem grešaka, pa je umesto rijaliti zvezda i novokomponovanih autobiografija, velika pažnja usmerena na život i delo srpskih velikana Danila Kiša, Milorada Pavića i Oskara Daviča, čije se godišnjice smrti ili rođenja obeležavaju tokom 2019.
Povratak poezije
Verica Sekirarski otkriva da posetioci ove godine traže najviše poeziju koja je, inače, skoro čitavu deceniju provela u zapećku.
– Prodaju se dosta zbirke pesama jer su čitaoci verovatno prezasićeni instant izdanjima tipa prvenaca koji izdaju starlete – kaže naša sagovornica i ukazuje da je ova izdavačka kuća okrenuta objavljivanju debitantskih dela mladih savremenih autora.
Peticija protiv vođe radikala
Lider radikala Vojislav Šešelj bio je uz Kristinu Kockar jedan s epitetom „kontroverznih“ učesnika Sajma. Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića apelovao je na organizatore Sajma da mu ukinu i gostoprimstvo i mogućnost da govor mržnje širi na jednoj od najvećih kulturnih manifestacija u Srbiji.
– Šešelj, kroz ono što naziva knjige, širi najstrašniji govor mržnje prema neistomišljenicima – naveli su oni i pozvali nadležne da se što pre nađu vinovnike napada i pretnji članu PSG Živojinu Ivkoviću koji je na Sajmu knjiga prikupljao potpise s inicijativom da Šešelju nije mesto na sajmu.
PSG je pokrenuo i peticiju da se sa ovom praksom prekine.
Selebriti stvarnost
Gojko Božović tvrdi da je figuru pisca potisnula najpre figura prodavca kao najdominantnije lice Sajma knjiga, da bi pre dve-tri godine i ona pala u drugi plan pred figurama selebriti stvarnosti. Te promene ukazuju na promene u samoj prirodi Sajma knjiga i otuda su pisci na Sajmu nevidljivi, a ponekad izgleda i nepotrebni, književni događaji rutinski i neposećeni, bez prave promotivne snage, a sajam je izgubio i medijski uticaj – kazao je on.
Izdanje od 406 evra
Jedna od najskupljih knjiga Sajma košta skoro kao prosečna plata u Srbiji 48.000 dinara (406 evra). Reč je o bogatom ilustrovanom izdanju „Srpska pravoslavna crkva: Osam vekova istorije u slici i reči“, objavljenom prošle godine. To je kolekcionarsko izdanje, koje se radi samo po narudžbi, jer je kožnog poveza, s pozlaćenim slovima.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
