Hrvatska je ove godine proslavila 25. godina od akcije „Oluja“ posle koje je proterano oko 250.000 krajiških Srba. Svečanost u Kninu obeležio je dolazak prvog Srbina – Borisa Miloševića, ali i govor generala Ante Gotovine koji je u Haškom tribunalu zbog ove operacije najpre osuđen na 18 godina zatvora, a zatim oslobođen svih tačaka optužnice.
Penzionisani inspektor MUP Hrvatske, Salih Fazlić koji je svojevremeno, 2011. u Zagrebu pravosnažno osuđen kao jatak generala Gotovine u periodu dok se skrivao od haške optužnice (od 2001. do 2005), u ekskluzivnom razgovoru za „Vesti“ tvrdi da je hrvatska država generalu Gotovini organizovala ne samo uspešno skrivanje pet godina, već i kasnije hapšenje u Španiji zbog čega su akteri te operacije i nagrađeni!
U opširnom intervjuu, prvom za neke srpske medije, Fazlić otkriva čitav niz nepoznatih detalja iz perioda dok se general Gotovina skrivao, ali i tvrdi i da su vodeću ulogu u tome odigrale hrvatske tajne službe po nalogu tadašnje vlade Hrvatske na čelu sa Ivom Sanaderom. Fazlić tvrdi da je izrežirano čak i Gotovinino hapšenje u Španiji, a da su ključnu ulogu u tome imali tadašnji glavni državni tužilac Mladen Bajić i Tomislav Karamarko, visoki funcioner HDZ, koji je u relevantno vreme bio direktor Protuvobaveštajne agencije (preteče današnje Sigurnosno obaveštajne agencije – SOA).
Zbog čega ste se oglasili upravo na 25. godišnjicu „Oluje“?
– Nije tačno da tek sada izlazim u javnost. Sve podatke i relevantne činjenice, uključujući i imena osoba i institucija koje su bile odgovorne za skrivanje generala Ante Gotovine, još 2008. sam dostavio Međunarodnom kaznenom sudu za bivšu Jugoslaviju i to kroz odgovarajuću krivičnu prijavu, a zatim, januara sledeće godine i dopunu te krivične prijave jer sam u međuvremenu došao do novih saznanja i dokaza. Pritom, sem Haškom tribunalu, prijavu i dopunu prijave sam prosledio 15. januara 2009. godine svim relevantnim institucijama u Hrvatskoj, uključujući i Kabinet predsednika, državnom pravobranilaštvu, Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava, Amnesti internešenelu, Vladi i Saboru Hrvatske, predstavnicima Evropske unije u Hrvatskoj, svim relevantnim ambasadama… Da apsurd bude kompletan, celu krivičnu prijavu i dopunu te prijave je tada objavio hrvatski portal „45line“. Očigledno sam govorio, ali nije bilo nikoga da čuje…
Nelogično je da neko ko je pravosnažno osuđen kao „jatak“ generala Gotovine, sada obelodanjuje sve podatke o njegovom skrivanju?
– Složio bih se kada bi to bilo tačno, a nije. Nisam bio nikakav „Gotovin jatak“ i ničim mu nisam pomogao u činjenju krivičnog dela skivanja. Upravo suprotno, ja sam ta osoba koja je tadašnjem direktoru i njegovom zameniku Obaveštajne agencije, Damiru Lončareviću i Saši Perkoviću, dostavila informacije i sve podatke o lažnim Gotovininim dokumentima: pasošima, ličnim kartama, vozačkim dozvolama, pa čak i novinarskoj legitimaciji koje je koristio tokom perioda dok se skrivao od hapšenja. Međutim, umesto da tadašnja vlada Hrvatske i sve druge nadležne institucije preduzmu ono što im je bio posao, a ja dobijem status zaštićenog svedoka u kome će mi se ne samo zaštititi identitet, već i osigurati bezbednost za mene i moju porodicu, što je uostalom u skladu sa Zakonom o tajnim službama, prema meni i mojoj porodici počinje sa fizičkim i psihičkim pretnjama uključujući i onu da u sudskom postupku lažem da sam pomagao Gotovini dok se skrivao. Kada nisam pristao na tu igru, tadašnji glavni državni tužilac Mladen Bajić je organizovao montirani sudski postupak, Ali da bih sve detaljno objasnio bolje je da krenem od početka, pa ću se vratiti na pretnje i suđenje.
Kako počinje priča?
– Zbog boljeg razumevanja vaših čitaoca ove teme, želim navesti da sam do 2001. godine bio kriminalistički policijski službenik u zvanju visokog nadzornika u Odeljenju za suzbijanje opšteg kriminaliteta Policijske uprave Zagreb, MUP Hrvatske. Penzionisan sam 1. jula 2001. i od tada sam u Zagrebu vodio uspešnu privatnu detektivsku agenciju. Aprila 2004. godine tadašnjem direktoru Obaveštajne agencije Damiru Lončariću i njegovom zameniku Saši Perkoviću dostavljam lično informacije do kojih sam došao o falsifikovanim dokumentima koje je tokom skrivanja od poternice Haškog tribunala, koristio general Ante Gotovina. Preciznije, dostavio sam im informaciju da se odbegli general koristi falsifikovanim pasošem Hrvatske na ime Kristijan Horvat, a da na ovo ime poseduje i ličnu kartu, vozačku dozvolu, pa čak i novinarsku legitimaciju. Takođe sam im preneo i sva moja saznanja o mestima u Hrvatskoj na kojima se u to vreme general Gotovina krio, kao i spisak osoba koje mu u tome aktivno pomažu. Da je ovo tačno posvedočio je kasnije u montiranom sudskom postupku protiv mene tadašnji glavni državni tužilac Hrvatske Mladen Bajić. On je decidno potvrdio da sam 28. aprila 2004. godine dostavio Obaveštajnoj agenciji informaciju o krivotvorenim dokumentima generala Gotovine i da je već sledećeg dana, Vlada Hrvatske taj podatak prenela lično tadašnjoj glavnoj haškoj tužiteljski Karli del Ponte. Ali, umesto da nadležne institucije u Hrvatskoj preduzmu nešto i uhapse generala, oni bukvalno cele sledeće godine ne čine apsolutno ništa. Kada su počeli da se pojačavaju ozbiljni pritisci međunarodne zajednice i Haškog tribunala, oni umesto da postupe po zakonu, odlučuju da naprave „predstavu“ u kojoj je prva scena bilo obrušavanje na mene, pa me od čoveka koji im je dostavio informacije pretvaraju u Gotovininog pomagača, da bi već od 2005. počele i ozbiljne fizičke pretnje i meni i mojoj porodici.
Na koje pretnje tačno mislite?
– Maja te 2005. godine najpre Damir Lončarić, a dva dana kasnije i Tomislav Karamarko su me prisilili da zajedno sa njima odem kod Mladena Bajića „na razgovor“. Zamislite kako je izgledao taj razgovor kada je Karamarko sve vreme sastanka stajao iza mene i držao me rukama za ramena i oko vrata dok sam sedeo. On mi je i zapretio da ako „ne uđem u postupak“ doživeću da mi „kičma pukne na tri dela“, da će mi supruga koja je bila zaposlena u Opštinskom državnom tužilaštvu u Zagrebu izgubiti posao, da će moja kćerka koja je tada studirala neće moći da diplomira, da će me iseliti iz gradskog stana gde smo živeli…
Pitanja bez odgovora
Da bi došla do istine, redakcija „Vesti“ se obratila na više desetina adresa prozvanih aktera i institucija u Hrvatskoj.
Između ostalih, zvanično smo se obratili Državnom tužilaštvu Hvatske kao i Sigurnosno-obaveštajnoj agenciji Hrvatske, ali i nekadašnjem predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesiću, premijeru Ivi Sanaderu koji je na izdržavanju višegodišnje zatvorske kazne, Mladenu Bajiću, bivšem glavnom državnom tužiocu, Tomislavu Karamarku, direktoru POA i nekadašnjem ministru policije, Vesni Škare Ožbolt, bivšoj ministarki pravde Hrvatske…
U sledećim nastavcima saznaćete i koja pitanja su ostala bez odgovora, ali i ko je i kako odgovorio na optužbe Saliha Fazlića.
Sudski postupak
Salih Fazlić je zajedno sa Franjom Katavićem 2011. godine osuđen pred Opštinskim kaznenim sudom u Zagrebu na po godinu dana uslovnog zatvora i novčanu kaznu zbog falsifikovanja dokumenata koje je tokom skrivanja koristio general Ante Gotovina, ali i zagrebački preduzetnik koji je osuđen za otmicu, Hrvoje Petrač.
Prema optužnici, Gotovinin tadašnji advokat Marijan Pedišić je penzionisanom policajcu Fazliću u leto 2001. godine dao 2.000 tadašnjih maraka, fotografije generala i papir sa ličnim podacima na ime Kristijan Horvat.
Fazlić se potom obratio Kataviću koji je za odbeglog Gotovinu, utvrdio je sud, izradio lažan pasoš, ličnu kartu, vozačku dozvolu i međunarodnu novinarsku legitimaciju.
Upravo ti dokumenti su pronađeni kod Gotovine kada je 2005. uhapšen u Španiji.
Sutra: Kako su Službe čuvale generala!
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
