Ostrvo koje čuva mračnu tajnu

Ostrvo zmija nije imaginarna lokacija iz noćnih mora ili horor filmova, već stvarno mesto koje ljudi zaista tako zovu.

Ostrvo zmija je lokalno poznato i pod nazivom Ilha de Queimada Grande, a udaljeno je oko 30 kilometara od obale brazilskog Sao Paula.

Iz vazduha ostrvo izgleda zapanjujuće lepo – na njemu vlada obilje zelene vegetacije, ima uzbudljivu stenovitu obalu, okupano suncem i okruženo je kristalno čistim morem.

Ali ideja surferskog raja i egzotične lokacije za odmor brzo pada u vodu – jer ostvo zmija nije taj naziv dobilo zahvaljujući svom obliku, već zato što je dom najsmrtonosnijim zmijama na svetu, kojih je tamo doslovno na hiljade. Na Zemlji ne postoji mesto na kom je koncentracija zmija otrovnica veća – ističu naučnici. Budući da površina ostrva iznosi tek 0,45 kilometra kvadratnih – računica je jasna, tamo ne samo da ćete sigurno videti zmiju, već ćete videti stotine njih, odnosno jednu zmiju na svaki metar zemlje.

Nije čudno kad kažemo da ljudi tamo ne žive, a jedini dokaz ljudskog postojanja je svetionik izgrađen kako bi se izbegli brodolomi. Neko je morao izgraditi svetionik i upravljati njime, a prema naučnicima Smitsonijana, tokom ranih 1900-ih na ostrvu je živeo čovek zadužen za taj posao. Prema predanju, poslednji svetioničar i njegova porodica nisu preživeli, jer su navodno zmije ušle u njihov dom kroz otvorene prozore.

Druga strašna priča govori o ribaru čiji se čamac nasukao na obale ostrva. Dok je pokušavao da ubere banane, zmije su ga zaskočile s drveta. Dok je pokušavao da pobegne do obale, navodno je ugrizen više od desetak puta.

Zlatne zmije, vrsta ljutica, čiji otrov otapa meso, ostale su zarobljene na ostrvu kada se podigao nivo mora i odvojio ostrvo od kopna.

Prirodna selekcija u kontekstu evolucije omogućile su da se zmije prilagode svom novom domu, došlo je do porasta u populaciji jer nisu imale prirodnih neprijatelja, a s druge strane imale su pregršt hrane. Omiljene su im ptice.

Kada ujedu čoveka važno je znati da otrov zlatne zmije doslovno otapa ljudsko meso na mestu ugriza i da je čak pet puta jači od otrova njihovog rođaka s kopna.

Smrtonosna vrsta koja se lokalno naziva Ilha de Queimada Grande poprilično je nepoznata, a razlog leži u tome što joj je ovo ostrvo jedini dom. Zlatnu je boje, a glava joj je u obliku koplja. Ta je porodica zmija odgovorna za oko 90 svih smrtnih slučajeva ugriza u Brazilu. Na primer, ako vas ugrize, negde na kontinentalnom delu Brazila i ne primite lek, smrtnost iznosi oko 10 posto. Čak i sa protivotrovom šanse za smrt iznose oko 3 posto, a simptomi uključuju prestanak rada bubrega, krvarenje u mozgu, krvarenje u crevima i nekrozu mišićnog tkiva. Sada zamislite što radi pet puta jači otrov zmije sa ostrva.

„S ovim zmijama reč je o izuzetno bolnoj smrti“, objašnjava biolog Brajan Fraj, jedan od malobrojnih istraživača koji su se usudili da posete ostrvo. „U svakom slučaju umrećete vrišteći“, dodaje Fraj.

Otrov bi mogao da bude koristan u modernoj medicini

Luda stvar vezana za prirodne supstance koje mogu izazvati smrt – je činjenica da mogu da imaju i lekovita svojstva.

Otrov zlatne zmije u dosadašnjim testiranjima je pokazao farmaceutski potencijal i već se koristi u proizvodnji lekova za snižavanje krvnog pritiska, a veruje se kako bi se mogao koristiti i za sprečavanje nastanka krvnih ugrušaka, srčanih bolesti i problema sa cirkulacijom.

To nipošto ne znači da bi trebali ići na otok zmija ako imate hipertenziju, ali daje argument zašto se populacija zmija na otoku ne bi trebala uništiti.

Zmije verovatno nisu doneli pirati

Prema zabavnoj legendi, zlatna zmija je dospela na ostrvo zahvaljujući gusarima koji su želeli da čuvaju njihovo skriveno zlato. Navodno nisu znali da će se zmije tako razmnožiti da će blago postati nedostupno i njima samima, no istoričari tvrde kako je ta priča samo mit.

Naime, zlatna zmija je evoluirala kroz period od desetak hiljada godina, verovatno otkako je podizanje nivoa mora i dovelo do odvajanja ostrva zmija od kopna i izolacije životinjskih vrsta na njemu.

Tako da zmijski raj nema puno veze s gusarima, ističu stručnjaci. Istina je, međutim, da je populacija zmija na ovom ostrvu rasla i razvijala se hiljadama godina bez ljudskih intervencija. Brzo su se razmnožavale je nisu imale krupne kopnene predatore kao pretnju, ali je postojao jedan važan problem – nisu imale ni plen sa kopna. Zato su naučile da se uzdižu u vis i vrebaju ptice.

Zlatne zmije nisu jedine. Iako su definitivno „zvezde“ zmijskog ostrva, zlatne zmije nisu jedine zmije na njemu. Naime, postoji i manja populacija zmija vrste dispas albifrons, neotrovne zmije koja se može pronaći na drugim lokacijama u Atlantskom okeanu. To ne znači da vas ova zmija neće ugristi, ali od njenog otrova nećete umreti.