DW: Bogata Nemačka, siromašni Nemci

U Nemačkoj, koja spada u najbogatije države sveta – svaki šesti građanin je na ivici siromaštva. Ko sve spada u siromašne u Nemačkoj i koliko je novca neophodno da bi se preživelo i živelo u ovoj zemlji?

Beskućnici koji spavaju na ulici, majke koje se odriču obroka da bi bilo više za decu, penzioneri koji u kontejnerima traže plastične flaše. Iako je Nemačka sa 83 miliona stanovnika jedna od najbogatijih zemalja sveta, 13, 8 miliona ljudi ovde u zemlji su na ivici siromaštva ili žive u neimaštini.

Ovo su podaci iz aktuelnog izveštaja o siromaštvu koji jednom godišnje objavljuje nemačka krovna organizacija dobrovoljnih nosilaca socijalne i medicinske nege (der Paritätische Wohlfahrtsverband). A nemačka Vlada u svom izveštaju o siromaštvu konstatuje sve većijaz između bogatih i siromašnih.

To ne znači da ljudi u Nemačkoj umiru od gladi ili hladnoće jer im niko ne pomaže, ili da umiru od bolesti jer nemaju pristup medicinskoj nezi. Postoji u sociologiji razlika između apsolutnog siromaštva, kada ljudi ne mogu da zadovolje osnovne potrebe i relativnog siromaštva, koje se meri prosečnim životnim okolnostima jednog društva.

Neravnomerna raspodela bogatstva i siromaštva

Na svetskoj listi po bogatstvu Nemačka je prošle godine bila na dvadesetoj poziciji. Kriterijum je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika. U Nemačkoj ta vrednost iznosi 50.700 američkih dolara. Na prvom mestu je Luksemburg sa 136.000 američkih dolara po glavi stanovnika. Deset najsiromašnijih zemalja sveta nalaze se u Africi, a najsiromašnija zemlja je Burundi sa 270 američkih dolara bruto domaćeg proizvoda godišnje po glavi stanovnika.

Dok u najsiromašnijim zemljama sveta ljudi obično žive u apsolutnom siromaštvu, ljudi u Evropi su u pravilu pogođeni relativnim siromaštvom. Oni moraju da žive sa bitnim materijalnim ograničenjima. U Evropskoj uniji je onaj ko ima manje od 60 odsto prosečnog dohotka mesečno na raspolaganju ili ugrožen siromaštvom ili siromašan. Ako neko ima manje od 50 odsto prosečnog dohotka, onda je veoma siromašan.

U Nemačkoj su samci koji primaju manje od 1.148 evra mesečno siromašni. Samohrane majke sa malim detetom su siromašne kada primaju manje od 1.492 evra, a roditelji sa dvoje dece važe kao siromašni ako imaju primanja ispod granice od 2.410 evra.

Nemačka kao socijalna država

Nemačka se definiše kao socijalna država. Ko ne može da nađe posao ili nije u stanju da radi, a nema prihode, dobija osnovnu socijalnu pomoć. Kolokvijalno se ona zove Harc IV. Dobija se novac za životne troškove, a troškove za kiriju, grejanje, vodu i zdravstveno osiguranje preuzima država. 2020. je u Nemačkoj tako živelo 5,3 miliona ljudi – sa delimičnim ili ukupnim paketom pomoći Harc IV.

Ko sam podiže dete dobija 449 evra mesečno. Za taj novac moraju da se plate životne namirnice, odeća, sredstva za održavanje higijene, internet, telefon i struja kao i svi drugi troškovi domaćinstva. Ako dva siromašna čoveka žive u zajednici onda oni dobijaju po 404 evra. Ali za svako dete se u zavisnosti od uzrasta plaća između 285 i 376 evra.

Koliko je čoveku potrebno za život?

Organizacije koje se bave pomaganjem siromašnima stalno navode da osnovno socijalno osiguranje ne sprečava siromaštvo i nije dovoljno za istinsko učešće u životu. Vlada namerava da poveća osnovne izdatke za siromašne od 2023. Tada će osnovna pomoć iznositi 502 evra. Sociolog koji se bavi temom siromaštva Kristof Butervege smatra da to neće biti dovoljno. On misli da je 650 evra najmanja suma koja garantuje „dostojanstven život“ i normalnu, zdravu ishranu.

I penzionerima je teško

Inflacija pogoršava stvari pa su ugroženi i oni kojima do sada nije bila potrebna pomoć. Sve je više ljudi koji ne mogu da plate povećane cene hleba, mleka, povrća i voća u samoposlugama. To se vidi i na 960 mesta u Nemačkoj na kojima organizacija Tafel (sto) sakuplja i raspodeljuje siromašnima životne namirnice koje su u dobrom stanju ali bi im uskoro istekao rok trajanja. Godine 2020. je ove usluge koristilo 1,1 miliona ljudi, a u međuvremenu ih je dva miliona.

Siromaštvo uprkos poslu

U Nemačkoj raste broj ljudi koji uprkos poslu sa punim radnim vremenom ne mogu da pokriju osnovne troškove svojim dohotkom. Doduše, minimalna satnica je povećana na 12 evra. Samac koji radi puno radno vreme tako zaradi neto platu od 1480 evra. Nominalno je to iznad granice siromaštva, ali inflacija obezvređuje njegov dohodak.

Nema poboljšanja na vidiku

Nemačka Vlada će potrošiti 200 milijardi evra da bi ublažila posledice rasta cena energenata. Ali time neće ni izbliza biti pookriveni svi dodatni troškovi, a prema predviđanjima ekonomista inflacija ostaje na visokom nivou. To će osetiti pre svega oni koji nemaju finansijske rezerve ili ušteđevinu, zaključuje DW.