Država koja tajno sarađuje sa Rusijom

Kanadska vlada je u najvećoj tajnosti izdala više od deset specijalnih dozvola kako bi omogućila kanadskim kompanijama da zaobiđu ekonomske sankcije koje je sama uvela Moskvi nakon izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, piše kanadski list „Devoar“.

Analiza federalnih podataka o međunarodnoj trgovini koju je uradio taj list pokazala je da su se ovlašćenja pre svega odnosila na izvoz materijala i opreme u „osetljivim oblastima“ za ukrajinske saveznike, odnosno koje su povezane sa proizvodnjom oružja i eksploatacijom nafte i ruda.

Te transakcije dostigle su vrednost od skoro 2,8 miliona dolara od marta 2022, a neke su se desile u prvih sedam meseci 2023. godine, preklapajući se sa ukrajinskom kontraofanzivom.

U istom stilu, vlada je pustila nekoliko kanadskih preduzeća da zaobiđu njene sopstvene sankcije protiv Rusije zbog uvoza ruskih proizvoda, od kojih se neki koriste u oblasti građevinarstva, a drugi su upisani na listu tzv. luksuzne robe. Vrednost uvoza dostigla je više od 47 miliona dolara od marta 2022.

Kanadsko ministarstvo spoljnih poslova, nadležno za izdavanje privremenih izvoznih i uvoznih dozvola, priznalo je za „Devoar“ da postoje takve specijalne dozvole, ali je odbilo da precizira tačan broj, kao i razloge koji su doveli do njihovog izdavanja, ili čak kompanije koje su imale koristi od njih, pozivajući se na „razloge komercijalne poverljivosti“, rekao je Džon Babkok, portparol ministarstva.

Prema saznanjima lista, uglavnom je reč o kompanijama koje su osnovane u Kvebeku, Ontariju, Alberti i Britanskoj Kolumbiji.

„Vlada bi imala koristi od toga da bude transparentnija po pitanju Ukrajine. Sankcije igraju važnu ulogu, čak i ako same po sebi nisu dovoljne da okončaju rat. Posebne dozvole su ponekad neophodne, ali javna rasprava o tom pitanju bi omogućila stanovništvu da bolje razume nedoumice koje ih prate“, rekao je istraživač sa Univerziteta u Otavi Žan Fransoa Ratel, specijalista za konflikte na postsovjetskom prostoru.

Kršenje duha Zakona o posebnim ekonomskim merama

Ta trgovina koju je savezna vlada stavila van režima sankcija zapravo je pokazala, od marta 2022. godine, da izvoz očigledno krši duh Zakona o posebnim ekonomskim merama.

Kanada je tako u Rusiju izvezla aluminijumske delove u vrednosti od nekoliko hiljada dolara, ali i elektroenergetske pretvarače i rendgenske aparate i uređaje koji koriste alfa, beta, gama i drugo jonizujuće zračenje, to jest proizvode čija je trgovina sa Moskvom obustavljena od izbijanja rata u Ukrajini. Ti proizvodi su pobrojani u Aneksu 7 Pravilnika o posebnim ekonomskim merama za Rusiju, zato što mogu da se koriste u proizvodnji oružja.

Zaobilaženje sankcija je takođe omogućilo slanje kanadskih mašina za bušenje i opreme za ispitivanje tla u Rusiju, kao i delova koji omogućavaju njihovo održavanje ili popravku, za iznos od skoro dva miliona dolara od početka rata. Poslednja transakcija je bila u februaru 2023.

U tekstu se ističe da su ovi proizvodi bili na listi sankcija koje je Zapad uspostavio na početku rata kako bi onemogućio održavanje ruskog naftnog i rudarskog sektora, važnog izvora prihoda za Kremlj, koji bi mogao da se koristi za finansiranje u sukobu sa Ukrajinom.

Specijalne dozvole za proizvode koji nisu suštinski važni

U pogledu uvoza ruskih proizvoda u Kanadu, čak iako se njihov obim značajno smanjio – uvezeno je pet puta manje 2022. nego 2021. godine – nekoliko specijalnih dozvola i dalje održava snabdevanje u korist nekoliko kompanija.

Navedeni proizvodi su na spisku sankcija opisani kao „luksuzni“. Reč je o svežoj ribi, školjkama i drugim morskim proizvodima, kao i o votki, u ukupnom iznosu od preko 17 miliona dolara od izbijanja oružanog sukoba. Međutim, vrednost tog uvoza pada od početka ove godine.

Nekoliko drugih kanadskih kompanija takođe je dobilo pravo da zaobiđe sankcije kako bi iz Rusije uvozili gvožđe, liveno gvožđe i proizvode od čelika zahvaćene sankcijama, u vrednosti od 18 miliona, pokazuju podaci koje je prikupio „Devoar“ . To uključuje i kupovinu gvozdenih i čeličnih cevi iz Rusije, koje se mogu da se koriste u rudarskom i naftnom sektoru.

Sve u svemu, ekonomske sankcije koje je Kanada uvela Moskvi značajno su poremetile trgovinu dve zemlje, pri čemu je vrednost izvoza smanjena za 1.100 odsto između 2021. i 2022. godine.

Izvoz preusmeren u treće zemlje

Prošlog jula, „Devoar“ je objavio izveštaj Međunarodne radne grupe za sankcije protiv Rusije, otkrivajući da se zapadne komponente i dalje pronalaze u nedavno proizvedenom ruskom oružju. Dokument se odnosio na vešto izbegavanje sankcija kroz izvoz preusmeren u treće zemlje, koji bi zatim završio u Rusiji.

Kanada je možda učestvovala u ovoj šemi, kao što je tada otkrila analiza federalnih podataka. Primera radi, kanadski izvoz štampanih kola u Rusiju je opao za 91 odsto, ali je zatim „čudno“ eksplodirao između Kanade i Turske (povećanje 4.000 odsto), u Ujedinjene Arapske Emirate (za 2.700 odsto) i u Kazahstan (povećanje 900 odsto).

Izvoz kanadskih litijumskih baterija pratio je istu putanju, iako nije moguće sa sigurnošću znati njihovo konačno odredište. Obe komponente mogu da se koriste i u vojne i u civilne svrhe.

Kanada je 22. septembra ponovila „nepokolebljivu podršku“ Ukrajini tokom posete njenog predsednika Vladimira Zelenskog. Skoro 9,5 milijardi dolara pomoći, uključujući 1,8 milijardi dolara samo u vojnom sektoru, isplaćeno je ili obećano Kijevu kao podrška u borbi protiv Rusije.