“Za guvernera NBS, ko god posle ostavke Radovana Jelašića bude izabran, najbitnije je da ne donosi odluke pod pritiscima bilo kakve vrste“, rekla je Dragutinovićeva u intervjuu današnjim "Novostima", uz opasku da sa njom niko nije razgovarao o izboru za guvernera NBS, što se pominje u medijima.
Ona je podsetila da je vlada je osnovala budžetski fond u kome će se naći sredstva od prodaje dela akcija "Telekoma", koja će se isključivo upotrebljavati za krupnije investicione projekte.
Ministarka finansija je najavila da će uskoro ozbiljnu poresku reformu predložiti ne samo vladi, već će pokušati da pridobije stručnu i drugu javnost za promene, a kampanja počinje u aprilu.
Dragutinovićeva je rekla da Srbija, kao mala otvorena privreda, nikakvom poreskom reformom ne može uticati na ekonomski rast ukoliko iz recesije ne izađe svetska privreda.
"Dakle, ako pretpostavimo da je svetska recesija završena i da je počeo oporavak, onda treba početi sa reformom poreskog sistema. U sadašnjem stanju država ne može da se povuče – da bi minimizirala negativne efekte ekonomske krize, treba da stimuliše potrošnju siromašnijeg dela stanovništva", smatra ona.
Zato predlaže da se to uradi kroz jednokratne pomaći penzionerima sa minimalnim penzijama, siromašnim zaposlenima, korisnicima različitih vrsta socijalne pomoći…
|
Dragutinovićeva je navela kada bi neoporezivi deo zarada bio 16.500 dinara, a primenjena stopa od 10, odnosno 20 odsto iznad prosečne bruto zarade, gubitak prihoda bio bi oko 0,25 odsto BDP – oko osam milijardi dinara. Ona je dodala da tu ima mnogo prostora za usaglašavanje, ali su,ipak, daleko su važniji stope doprinosa socijalnog osiguranja. "Ideja je da sve što se izgubi smanjenjem fiskalnog opterećenja na rad, kroz niži priliv budžeta od poreza i doprinosa na zarade, bude neutralisano rastom poreza na potrošnju", rekla je ona. |
Na pitanje koliko zaposlenih’’ posle eventualnog povećanja neoporezivog dela plata sa sadašnjih 6.000 dinara na 16.500 dinara, zapravo ne bi ni plaćalo porez na zarade, ministarka je odgovorila da nije bitan broj ljudi koji prima platu ispod 16.500 dinara, jer bi svim zaposlenima, bez obzira na visinu dohotka, prvih 16.500 dinara bilo neoporezivo.
"Kada bi neoporezivi deo zarada bio 16.500 dinara, a stopa poreza na zarade deset odsto, gubitak budžeta po tom osnovu iznosio bi oko 1,3 odsto BDP, odnosno oko 41 milijardu dinara. Kada bi neoporezivi deo zarada bio 16.500 dinara, a stope 10, odnosno 15 odsto iznad prosečne bruto zarade, koja bi trebalo da iznosi oko 49.000 dinara, gubitak prihoda bi iznosio oko 25 milijardi dinara", rekla je Dragutinovićeva.
Ove poreske stope su isuviše blizu jedna drugoj, tako da, sa aspekta poreske politike, ne bi preporučila ovu opciju, istakla je ona.
Povećanim oporezivanjem oblasti u kojima je siva ekonomija najmanje prisutna i smanjenim oporezivanjem oblasti u kojima su poreske utaje najviše zastupljene, kao što su neregistrovani prihodi, automatski bi se smanjio obim sive ekonomije.
Suzbijanju sive ekonomije doprinosi "sveto trojstvo" – liberalni zakoni, efikasna kontrola i efikasno sudstvo, istakla je Dragutinovićeva i dodala:"Može kontrola da bude efikasna, ali ako nije efikasno sudstvo, nema ni efekata".
Da bi se uspostavio prikladniji način vrednovanja imovine, predložene su dve izmene. Prva je – smanjenje stope amortizacije, ali i umanjenje značaja koeficijenta kvaliteta gradnje. Zajednički efekat smanjenja amortizacije i koeficijenta kvaliteta bio bi prosečno povećanje poreske osnovice, što bi omogućilo relativno nisku poresku stopu.
Dodatno, predlaže se izmena Zakona kojom bi se poreski kredit utvrđivao u apsolutnom, a ne u relativnom iznosu. Sa stanovišta poreske pravičnosti opravdano je uvođenje poreskog kredita u apsolutnom iznosu, pri čemu broj članova domaćinstva mora biti uzet u obzir, rekla je Dragutinovićeva.
Pri pronalaženju načina za obavljanje restitucije, ona smatra da se nikako ne sme desiti da se traženjem pravde za učinjene greške u prošlosti napravi nepravda sadašnjoj i budućoj generaciji.
