Dojče vele: Zašto se NATO uplašio Kine?

NATO prvi put posmatra Kinu kao izazov ali i šansu. Zato želi da bliže analizira politiku Pekinga. Ali, zašto se Alijansa boji Kine? Škakljive teme su naoružanje i telekomunikacije, piše Dojče vele.

U tekstu završne deklaracije samita NATO u Londonu, Kina se po prvi put pominje kao moguća pretnja Alijansi. „To prepoznajemo u rastućem uticaju i njenoj međunarodnoj politici, što za nas znači izazov, ali i šansu da delujemo kao saveznici“, stoji u dokumentu.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ipak ne želi Kinu da posmatra kao novog protivnika ili uopšte kao neprijatelja. „Ne radi se o tome da NATO sada kreće ka Kineskom moru, ali mora se imati u vidu da se Kina bliži“, kazao je Stoltenberg u Londonu misleći pri tom na aktivnosti Kine na Arktiku, u Africi i Evropi, koje nemaju veze sa klasičnim vojnim naoružavanjem.

„Kina još uvek nije neprijatelj“

Ovu rečenica deklaracije „ne znači da je Kina već neprijatelj“, rekao je američki ministar odbrane Mark Esper. Kina je, po njemu, strateški izazov. „Mi moramo biti spremni u slučaju da se stvari ne budu odvijale onako kako bismo mi to želeli.“

Ali, zbog čega tačno Zapadna vojna alijansa brine? Pre svega zbog sledećih osam tačaka.

NAORUŽANJE: Kina izdvaja veoma mnogo novca za naoružanje i svoju armiju – modernizuje oružane sisteme i mornaricu. NATO se zalaže da zadrži nadmoć kada je reč o strateškom i interkontinentalnom nuklearnom oružju. Mornarica NATO – tu se pre svega misli na Pacifičku flotu SAD – trebalo bi da bude dorasla kineskoj. Jer, nakon Sjedinjenih Država Kina sa 160 milijardi dolara ima drugi najveći budžet za odbranu zemlje. SAD su, doduše, sa 630 milijardi daleko ispred.

SARADNJA: Kina u velikom stilu kupuje oružje od Rusije, koju NATO smatra protivnikom. Kao protivuslugu, kineske firme Rusima prodaju hitno potrebne mašine i infrastrukturu za gasnu i naftnu industriju, koje Rusija od 2014, kada su joj zapadne zemlje uvele sankcije zbog aneksije Krima, ne može više da kupuje na Zapadu. NATO s nervozom posmatra saradnju ovih dveju moćnih zemalja.

KOMUNIKACIJA: SAD se zalažu da se kineski koncern Huavej isključi iz izgradnje telekomunikacione infrastrukture. Strahuju od špijunaže i mogućih sabotaža. Ali, evropske države članice NATO ne žele da isključe Huavej u izgradnji 5G mreže, već zahtevaju da se pridržava opštih standarda bezbednosti. Zadatak NATO će biti da konkretno proceni potencijalne rizike kineske telekomunikacione infrastrukture i pronađe put za komunikaciju u slučaju kibernetičkih napada. SAD na primer ovde zahtevaju čvršći nastup, zbog čega negoduje kancelarka Angela Merkel. Njen argument je da su ekonomske veze sa Kinom važne kako za Nemačku tako i za druge evropske države.

Han: Zapad precenjuje uticaj Rusije, a potcenjuje uticaj Kine

INFRASTRUKTURA: Kina je u svojoj novoj Incijativi Puta svile okupila 16 zemalja istočne i jugoistočne Evrope, daje jeftine kredite i gradi infrastrukturu u zemljama koje su članice NATO i Evropske unije. Najviše je uloženo u pet balkanskih zemalja koje nisu članice NATO. 2016. i 2017. investicije su iznosile nešto više od devet milijardi evra. Johanes Han, koji je donedavno bio evropski komesar za proširenje je još početkom godine izjavio kako Zapad precenjuje uticaj Rusije i potcenjuje uticaj Kine.

AFRIKA: Kineske aktivnosti u afričkim zemljama bogatim resursima se ogledaju pružanjem jefitinih kredita i izgradnjom infrastrukture poput puteva, železnica i elektrana, što zapravo radi sa svojim firmama. Ove investicije te zemlje najčešće vode u prezaduženost i ogromnu zavisnost o Pekingu.

ARKTIK: NATO strahuje da kineski uticaj na ovaj način neće rasti samo u Africi već i u drugim deliovima sveta. Kinesko rukovodstvo je 2018. objavilo tzv. „Belu knjigu o arktičkoj politici“. Iako ne graniči sa arktičkim područjem, Kina demonstrira svoj prava na deo te oblasti. Kineske firme bi, naime, uz ogormne investicije trebalo da učestvuju u razvoju i eksploataciji Arktika.

PERSIJSKI ZALIV: Kina bi mogla da na Bliskom i Srednjem istoku napusti svoju decenijsku manje-više neutralnu ulogu. Njen uticaj raste opet uz ogromne investicije pre svega u Iranu, koji bi trebalo da bude čvorište Novog Puta svile. Što je veće nerpijateljstvo između Irana i SAD, i što su slabije obaveze propalog sporazuma o atomskom programu Irana, to Kina više popunjava te praznine, uvereni su analitičari NATO u Briselu.

JUŽNOKINESKO MORE: Kina tvrdi da polaže prava na ostrva u Južnokineskom moru, koja prema SAD pripadaju drugim državama jugoistočne Azije, sa kojima su SAD u savezu. Vojne provokacije Kine u tom regionu bi u jednom trenutku mogle da zaista dovedu do sukoba. NATO sam ne bi bio uključen u sukob, ali bi svakako bila involvirana najveća članica Alijanse – SAD. Da li bi onda bilo neophodno da i druge članice stanu uz SAD?

Evropa i Kina zajedno protiv SAD?

U nekim problematičnim oblastima, koje se tiču i ekonomskih interesa, 29 članica NATO ne rade protiv Kine, već protiv sopstvenih saveznika unutar NATO saveza. Jer, ne ispašta samo Kina zbog američkih kaznenih carina, već i Nemačka, Francuska i druge zemlje. To bi moglo da na jednu stranu stavi Kinu i Evropljane protiv vodeće sile NATO – SAD.

Francuski predsednik Emanuel Makron je javno izrazio sumnju u to da bi na Kinu i Rusiju uopšte trebalo gledati kao na klasične neprijatelje. On želi mnogo više da se koncentriše na borbu protiv terorizma. Zbog toga Tomas Valasek iz trusta mozgova „Carnegie Europe“ veruje da će potrajati dok NATO ne razvije jedinstvenu politiku prema Kini. On naglašava da Kina na duže staze može biti „mnogo veći problem nego Rusija, ali se samo sporije razvija“.