Dejan Dragojlović: Nisam u pritvoru niti poznajem Šarića i Subotića

O D G O V O R

Navodi članka "Tajkuni finansiraju izgradnju crkava“, objavljenog na internet sajtu http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/39713/Tajkuni-finansiraju-izgradnju-crkava dana 25.03.2010. godine u delu teksta, u kome se tvrdi da se ja, Dejan Dragojlović, vlasnik „DMD holdinga“ kao jedan od donatora hrama Svetog Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj Kosi „ već duže vreme nalazim u pritvoru zbog optužbi za finansijske malverzacije“, apsolutno su netačni i ne odgovaraju istini ili stvarnosti.

Naime, činjenica je da se ne nalazim u pritvoru, što mogu da posvedoče i brojni drugi poslovni partneri, prijatelji, poznanici, pa u krajnjoj liniji i članovi moje porodice sa kojima sam u svakodnevnom i neposrednom kontaktu, uz uobičajene aktivnosti koje podrazumevaju mesto na kome trenutno radim i položaj u društvu koji opredeljuje moja uloga oca maloletnog deteta, supruga, srodnika, prijatelja, poznanika, poslovnog čoveka itd.

Što se tiče optužbi za finansijske malverzacije koje spominjete, takve optužbe u pravosudnom sistemu ove zemlje ili bilo koje druge ne postoje, uz upozorenje da ste Vi kao odgovorni urednik, prilikom njegove pripreme i pribavljanja činjenica, tj. pre prenošenja odnosno objavljivanja „informacija“ o meni, niste u skladu sa načelom dužne novinarske pažnje tj. sa pažnjom primerenoj okolnostima, proverili njeno poreklo, istinitost ili potpunost, a što ste bili dužni da učinite u smislu i novinarske etike i odredbe čl.3. Zakona o javnom informisanju.

Dakle, pojašnjenja radi postoji samo moje nastojanje da, kao čovek koji veruje u funkcionisanje pravne države, pokušam da kroz institucije sistema, povratim vlasništvo nad firmom „ Certus “, koja mi je na prevaran način, uz delovanje otuđenih centara finansijske moći oduzeta, uz neposrednu podršku i podsticaj centara političke moći, o čemu Vam mogu navesti brojne sudske postupke koje sam kao oštećeni, ili tužilac, pokrenuo pred nadležnim sudovima u Beogradu ( i koji su u toku ), a koji će se, sa izvesnošću očekujem, okončati u moju korist, bolje rečeno u korist istine i zakonitosti.

Dodajem da sam do sada, u gore pomenutim procesnim funkcijama u sporovima pred Privrednim sudom pokrenutim u vezi sa korišćenjem patenta uspeo, u tom smislu što je taj sud doneo 5 (pet) odluka kojima je usvajan moj tužbeni zahtev za zabranu rada licima i privrednim društvima koje koriste patent (I.2262/06 od 04.08.2006. godine, I.2437/06 od 12.03.2007. godine, I.2437/06 od 23.03.2007. godine, I.2437/06 od 11.06.2007. godine i I.2437/06 od 12.10.2007. godine), da sam pred Zavodom za intelektualnu svojinu uspeo da zaštitim navedene patente (Prenosni uređaj i njegova primena za dopunu SIM kartica za mobilne telefone P-340/02 i Uređaj za bezgotovinski transfer novčanih sredstava putem GSM mreže P-208/02), da je (dosadašnji) Vrhovni sud Srbije-Upravno odeljenje 4 puta donosilo odluke (U.6685/06, U.6686/06, U.3471/07 od 26.12.2007. godine, U.8887/08 od 06.11.2008. godine, U.2804/08 od 02.04.2009. godine) kojima je potvrdio moje pravo na patente, ali Zavod za intelektualnu svojinu ne poštuje pravnosnažne sudske odluke najviše sudske instance u državi, što je očigledno uticaj pomenutih centara moći, s tim što ja i dalje verujem u funkcionisanje Srbije kao pravne države!

U pogledu sadržine članka „Tajkuni finansiraju izgradnju crkava“, u kome me direktno dovodite u vezu sa Stankom Subotićem i Darkom Šarićem i označavate kao biznismena koji je trenutno optužen za različite kriminalne delatnosti, uz tvrdnju : „da sam trenutno u pritvoru pod optužbom za finansijske malverzacije“, očigledno je da je to apsolutno netačno, jer nikada se, ni poslovno, ni privatno, nisam bavio trgovinom cigaretama, još manje drogom, niti sam lično ili poslovno upoznao Stanka Subotića ili Darka Šarića.

Jedini kontakt koji imam sa napred navedenom gospodom je činjenica da se preko firmi „Futura plus“ (koja je, prema podacima iz javnosti „pod kontrolom“ ili u vlasništvu Stanka Subotića), DSD Tabako DTM Rilejšns, Paralela d.o.o itd , vrši elektronsko plaćanje dopuna za mobilne telefone, i da samo po tom osnovu označene firme na čelu sa „Telekomom“ Srbije mom preduzeću „DMD“ Holding duguje do dana pisanja ovog odgovora oko 15 milijardi dinara (tj. više od 150 miliona evra), kao naknadu za korišćenje gore navedenih patenata i autorskih prava.

Očigledno je da iz cele stilizacije prenetog članka, njegovog naslova, pa potom i sadržaja, fotografija, koje su objavljene, čitaoci samo mogu da izvuku potpuno pogrešan zaključak kako sam ja kriminalac koji je finansijskim malverzacijama došao do novca koji je uložio u izgradnju više hramova, a da se duže vreme nalazim u pritvoru, a što sve apsolutno nije tačno, a to znači da takve informacije, koje ste na Vašem internet sajtu plasirali, nisu deo objektivnog novinarskog izveštaja, već predstavljaju govor mržnje prema meni, pa je objavljivanje tih informacija zabranjeno u smislu čl. 38. Zakona o javnom informisanju.

Iz napred iznetog nesumnjivo se da zaključiti da informacije koje su o meni plasirane u članku „Tajkuni finansiraju izgradnju crkava“ predstavljaju nesumnjivu povredu pravo na privatnost, da su iste neistinite, da nesporno štete mojoj časti, ugledu i poslovnom ugledu u privrednom životu Srbije, te zbog toga zahtevam da ovaj odgovor objavite na Vašem internet sajtu, u istom delu, tj. u istoj rubrici, na istoj strani, sa identičnom opremom kao što je bila objavljena „informacija“, na koju odgovaram na ovaj način.

Sa uverenjem da ćemo nesporazum nastao Vašim neprofesionalnim radom u svojstvu odgovornog urednika rešiti na civilizovan i zakonit način, mislim da nije neophodno da Vas upozorim na moja prava i višestruku pravnu zaštitu koja proizilazi iz Zakona o javnom informisanju, kako u pogledu prava na podnošenje više vrsta tužbi kojima se štiti pravo na odgovor na informaciju i ispravku informacije, tako i u pogledu prava na podnošenje tužbe za naknadu štete koju sam pretrpeo zbog povreda svojih prava, a na način kako sam napred naveo. Verujem da nije neophodno da Vas podsetim na načelo jednakosti informacije i odgovora (videti odredbu čl. 56. zakona), kao i zaštitu koju mi pruža i Krivični zakonik povodom pronošenja neistina koje mogu štetiti mojoj časti i ugledu.

Zbog toga je nužno da primenom odgovarajućih odredbi zakona o javnom informisanju ovaj moj odgovor objavite u celini na Vašem internet sajtu, i to odmah, a u odnosu na dan prijema odgovora u Vašu redakciju.

Ovo pismeno Vam šaljem u elektronskoj formi na mejl adresu objavljenu na Vašem sajtu, s tim što ću Vam na adresu sedišta poštom dostaviti isto, sa priloženom parničnom tužbom koju sam podneo protiv "Kurira“, radi naknade nematerijalne i materijalne štete, kao i privatnom krivičnom tužbom podnetom protiv autora članka i glavnog i odgovornog urednika "Kurira“, zbog krivičnog dela klevete i uvrede.

Ovakav postupak na prvom mestu pravdam svojim pravom, ali i obavezom zaštite ličnog i poslovnog ugleda, svoje časti i vrednosti koje baštinim kao ličnost i vernik SPC.

U Beogradu 19.04.2010. godine

O š t e ć e n i:

Dejan Dragojlović