Dečje pozorište Lane iz Kikinde nedavno je drugi put gostovalo u Berlinu i obradovalo naše mališane izvodeći dve zanimljive predstave. Glumci su uspeli da po dva puta izvedu predstavu „Crvenkapa“ i lutkarsku predstavu „Zunzarina palata“. Veliku ulogu u organizaciji, odigrale su, Jasmina Drinjak Malogajski koja je i sama iz Kikinde i sa Radmilom Milovanović vodi dečju igraonicu Štramplica, kao i Olivera Beker, u čijem pozorištu Boka su predstave izvedene.
Petoro glumaca – Zorica Pajić, Sanja Petov, Aleksandar Krulj, Milan Vujić i Aleksandar Maletin su sa svojim lutkama briljirali na sceni, a predstava „Zunzarina palata“ sa elementima mjuzikla je naročito bila interesantna deci. Duhovito kreirane lutke, kojima su glumci udahnuli život i puno ritma tokom muzičkih deonica, izazvale su kod mališana želju da im se pridruže na sceni i zajedno sa njima zaigraju. Najveća nagrada deci je bila to što su na kraju mogla i da se fotografišu sa omiljenim lutkama.
Aleksandar Maletin, direktor dečjeg pozorišta Lane, izražava zadovoljstvo što su dobili priliku da i drugi put gostuju u Berlinu.
– Važno je deci dati mogućnost da se i u najranijim godinama upoznaju sa pozorišnom umetnošću. Već za proleće planiramo i treći dolazak jer vidimo da deca uživaju u predstavama. „Crvenkapa“ je pozorišni klasik za decu, a „Zunzarina palata“ je stara priča koja apeluje na prijateljstvo i druženje među decom. Muzika takođe igra veliku ulogu u ovoj predstavi, pa se može nazvati mini-mjuziklom, a pre svega je to komedija za decu. Mališani su zaista uživali u ovim predstavama, i lepo su sve razumeli, a razumeli bi nas i da nismo ništa govorili – navodi Maletin.
U predstavama nisu uživala samo deca već i njihovi roditelji koji, pre svega, ističu da je vrlo to važno što su mališanima dostupne predstave na srpskom jeziku. Sreto Grbavčević je došao sa ćerkom Teodorom, a Teodora je bila puna utisaka.
– Imam pet i po godina, već sam bila u ovom pozorištu i predstave mi se mnogo sviđaju. Moj brat Stefan ima tek dve godine. Imam jednu drugaricu, sa kojom mogu da se igram i pričam na srpskom i ona se zove Kjara. Volim da idem kod bake i deke u Beograd, odakle mi je mama, a najviše volim kada mi baka priča priču o „Sedam jarića“ – brzo nam je ispričala pre nego što je dala priliku ocu da nešto kaže.
Sreto je još uspeo da se nadoveže:
– U Berlinu sam već više od 30 godina, došao sam iz Crne Gore, odakle su moji roditelji, a supruga je rođena ovde. Bavim se građevinskim poslovima i svake godine idemo na odmor u Budvu.
Predstavu je u maminom društvu pogledala i mala Tara Rodrigez koja je sijala od sreće.
– Imam tri godine, i predstava mi se jako dopala – oduševljena je Tara.
Njena nama dodaje da već četvrti put gledaju predstave u teatru Boka.
– I meni se veoma dopala predstava danas, glumci su bili jako zabavni, kao i juče. Svih petoro odlično glume. Inače, sedam godina smo u Berlinu. Došla sam iz Kule. Uz nas su suprug Viktor Rodrigez, koji je iz Španije, i beba kojoj smo dali ime Erik. Ja sam biolog po profesiji, i trenutno sam na doktorskim studijama, a suprug je hemičar. Što se tiče druženja sa našim ljudima, blizu nas stanuje jedna porodica sa malom decom, sa kojima se intenzivno družimo, ali sada smo otkrili i lutkarsko pozorište Boka, gde se održavaju predstave za decu na srpskom jeziku i ne sumnjam da ćemo ovde upoznati još mnogo naših ljudi i njihovu decu.
Dogodine i glumice
Dragana Latinović je sa ćerkom Milicom Tričković takođe uživala u gledanju interesantne predstave:
-Živimo već pet godina u Berlinu i danas smo prvi put u teatru Boka. Do sada nismo ni znali da jedan takav teatar postoji, potpuno smo oduševljene, i sledeće godine ćemo možda da se uključimo u njegov rad i kao glumice. Inače, ja se bavim dokumentarnim filmom, a suprug Andrej Tričković specijalnim efektima na filmu. Nadam se da ću uskoro zakoračiti i u svet dečjih filmova.
Milica je impresionirana likovima iz predstave „Zunzarina palata“, a navela je i koji joj je bio najomiljeniji lik.
– Predstava je bila super i u njoj mi se najviše dopala žaba. Drugi sam razred u nemačkoj školi, i planiram uskoro da krenem i u srpsku školu. Mama je iz Kikinde, a tata iz Beograda. Uspemo da odemo u mamin zavičaj, kod bake i deke u Kikindu, samo kad ja imam raspust. A takođe, uvek odemo i kod bake i deke u Beograd. Ovde imam jednu drugaricu, sa kojom mogu da pričam i srpski.
Nastavak saradnje
Olivera Beker je svoje znanje, stečeno na lutkarskom smeru Trinaeste beogradske gimnazije, usavršila i kapitalizovala na najbolji mogući način otvarajući pozorište Boka u Berlinu.
– Imamo 40 mesta, ali bilo je veliko interesovanje za nastupe kolega iz Kikinde, pa smo uz malo proširenje, uspeli da svaki put ugostimo oko 50 gledalaca – navodi Olivera
Ona kaže da je ovo nastavak saradnje sa kolegama iz Kikinde.
– Jasmina iz Štramplice i ja smo uspele sve ovo da organizujemo u saradnji sa dečjim pozorištem Lane iz Kikinde. Ovo je prvi put da neko pozorište iz Srbije gostuje kod mene, ali je to na neki način i uzvratna poseta, jer sam i ja prvi put gostovala u Srbiji u pozorištu Lane u okviru manifestacije Dani ludaje u Kikindi. Ne radi se samo o uzajamnim gostovanjima, nego saradnja ide u šire, jer će pozorište Lane preuzeti posao izrade kulisa i lutaka, za moje naredne projekte. Postoje datumi do kada to treba da mi bude gotovo, a oni to mogu brže da urade.
