Nije istina da se nijedan američki saveznik nije odazvao pozivu u pomoć iz Vašingtona da se Ormuski moreuz otvori za plovidbu. Odazvala se, naime, Estonija. Moćna estonska armada sastoji se od tri patrolna čamca, jednog minolovca i jednog minopolagača koji, doduše, u Ormuzu ne služi ničemu jer ga treba odblokirati.
Ormuski moreuz
Estonija, ukazao je njen ministar spoljnih poslova, izvesni Margus Cahna, uvek podržava svog saveznika kada je potrebno – što je demonstrirala i 1941, uostalom – te je i ovom prilikom u „veoma preliminarnoj” pripravnosti, u okviru NATO-a ili bilateralno, čim sazna u čemu se tačno sastoji plan. Pošto trenutno, dodao je, „evropska strana (NATO-a) nije upoznata sa strateškim ciljevima Sjedinjenih Država“.
Šta god bili ti ciljevi, trenutni fokus je na otvaranju Ormuskog moreuza koga je Iran zatvorio tako da je prekinuo gotovo 20 odsto svetske trgovine nafte. Što je njenu cenu vinulo do iznad 100 dolara po barelu, uz perspektivu da ode i još znatno više ako se sadašnje stanje ne promeni. Iranska žrtva bi – osim prezaduženih ekonomija Kolektivnog zapada, kojima sad preti i inflacija usled rasta cene nafte i nestašice drugih ključnih sirovina – u tom slučaju mogao da postane i NATO.
NATO je, naime, dospeo na nišan američkog predsednika Donalda Trampa kad nije učinio ništa da mu pomogne.
„Ako ne bude odgovora ili odgovor bude negativan, mislim da će to biti veoma loše po budućnost NATO-a“, pripretio je Tramp svojim saveznicima već dan nakon što ih je pozvao u pomoć oko Ormuskog moreuza.
Ovo nije evropski rat
„Imamo tu stvar koja se zove NATO“, obrazložio je Tramp svoj naredbodavni apel. „Mi smo bili veoma slatki. Nismo morali da im pomognemo oko Ukrajine. Ukrajina je hiljadama milja udaljena od nas… Ali smo im pomogli. A sada ćemo videti hoće li oni pomoći nama. Jer odavno govorim da ćemo mi biti tu za njih, ali oni neće biti tu za nas.”
Ispostavilo se da je – s relativnim izuzetkom pomenute Estonije – makar u ovom svom predviđanju Tramp bio u pravu. „Ovo nije evropski rat“, poručila je Trampu – igrom slučaja, Estonka – Kaja Kalas, šefica diplomatije Evropske unije. Uz primedbu da je NATO ”defanzivna, a ne intervencionistička“ alijansa. Što uoči 24. marta, i još jedne godišnjice NATO agresije na našu zemlju, zvuči i još lažnije nego inače.
Na sličan način će i Boris Pistorijus, nemački ministar odbrane, obrazložiti da su „Amerikanci izabrali ovaj put, zajedno sa Izraelcima. Mi nismo započeli ovo“, poručio je, dok je tek nešto nežnije „ne” Trampu isporučio francuski predsednik Emanuel Makron, porukom da hoće da pomogne oko Ormuskog moreuza, ali, tek kada sve bude gotovo, to jest kad nastupi primirje i Ormuski moreuz time bude otvoren za saobraćaj. Nije ni čudo što mu je nedugo posle toga Tramp uzvratio da ionako neće još dugo ostati na vlasti…
Koalicija nevoljnih
Predvidljivo, mediji glavnog toka podržali su sve one koje i inače podržavaju u njihovom građanskom ratu protiv Trampa. „Trampova koalicija nevoljnih: američki saveznici imaju pravo da ne budu uvučeni u rat koji nikad nisu ni tražili”, navodi se u karakterističnom komentaru uredništva „Fajnenšel tajmsa“, uz predvidljivo koliko i zlurado podsećanje da je ovim NATO saveznicima, koje sad poziva u pomoć, Tramp sasvim nedavno pretio nasilnom okupacijom Grenlanda.
Ovo je, zaključuje se, još jedan razlog da se evropski deo NATO-a bezbednosno osamostali od Amerike jer su „nestale stare izvesnosti transatlantskog partnerstva“, a u sličnom duhu i „Blumberg“ postavlja (retoričko) pitanje: „Ko (uopšte) želi da bude američki saveznik u 2026?”
Da pobeda ima hiljadu očeva a poraz je siroče, zaključio je i Džon Kenedi, no, ako je verovati „Frankfurter algemajne cajtungu”, NATO saveznici sad imaju i dodatni razlog da se ne uključe u nemoguću misiju u Ormuskom moreuzu: prošlogodišnja NATO pomorska vežba „Dinamični glasnik“ kod obala Portugalije, u kojoj su učestvovali i Ukrajinci sa svojim dronovima (kakvima raspolaže i Iran) završila se katastrofalnim porazom NATO snaga, uz barem jednu potopljenu fregatu u simuliranoj borbi s dronovima za kakvu, naprosto, nisu spremni. Isto je, uzgred budi rečeno, otkrio i „Volstrit džornal” na kopnu u vežbi „Jež 2025“.
Povlačenje iz pakta
Kako god, u još jednom među obrtima, Tramp je do utorka razočarano zaključio da mu pomoć NATO saveznika – saveznika pod znacima navoda – nije ni potrebna, te da „sigurno treba razmisliti“ o povlačenju iz NATO-a. Uz tvrdnju da mu za to nije potrebno odobrenje Kongresa. A krvoločni senator Lindzi Grejem, koji se na žalost pokazao bližim Trampu nego što je to dobro po ostatak mira u svetu, poručuje i da „nikad nije video Trampa tako besnog“ kao sad na NATO saveznike. Posledice će, preti, biti „duboke i široke za Evropu i Ameriku“ jer će „vrednost alijanse biti preispitana“.
Kako će Ormuski moreuz uticati na NATO? Da li će Donald Tramp pristati na pogodbu koju mu nudi predsednik Finske? I kakva je budućnost transatlantskog savezništva?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili politikolog Aleksandar Pavić i saradnik Instituta za političke studije Dušan Gujaničić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
