Pandemija virusa promenila je svakodnevicu skoro celom čovečanstvu. Većina ne ide na posao, mnogi rade od kuće, neki su ostali bez posla, nema kulturnih ni sportskih događaja, saobraćaj je ograničen. Ekonomija je posustala, medicina još nema pravi lek za odbranu od virusa i normalno je da je ogromna većina ljudi zabrinuta za sopstvenu budućnost, konstatuje u razgovoru za „Vesti“ poznati meteorolog RHMZ Nedeljko Todorović.
Pandemija korona virusa je paralisala ceo svet. Koliko to utiče na vreme i klimu?
– Stručnjaci raznih profila daju viđenje budućnosti, stiče se utisak da je ekonomski razvoj u prvom, a zdravlje u drugom planu. Ljudi dele ovu planetu sa drugim vrstama, uključujući viruse i bakterije. I postoji životna ravnoteža, posredno ili neposredno, svi zavise jedni od drugih. Voćke ne bi rodile da im pčele i drugi insekti ne opraše cvetove, čovek ne bi mogao dobro da iskoristi hranu bez crevnih bakterija. Jedna vrsta se hrani drugom, a ona služi kao hrana trećoj. Lanac života opstaje. Međutim, kada u tom lancu pukne neka karika, nastaju nevolje za pojedine vrste. A većina tih poremećaja životne ravnoteže nastaje usled promene prirodnih uslova, pre svega ekstremnih meteoroloških, a na velikim vremenskim skalama i promenom klime.
Od čega zavise klimatske promene?
– Vremenske i klimatske promene zavise od energije koja dolazi sa Sunca i koja je takođe promenljiva. Isto se odnosi i na celu vaseljenu. Sunce nam podaruje život, ali i smrt. U svim starim kulturama smatralo se božanstvom, najmoćnijom silom. Tako je i sada, ali se ljudska vrsta zanela u tehnološkom razvoju, ne vidi šta je uzrok, a šta posledica. Čovek se postavio u ulogu božanstva. Ali nije tako. Celokupna energija koju je ljudska civilizacija proizvela do sada jednaka je energiji koja sa Sunca dođe na Zemlju za nekoliko sati. Dakle, pandemiju virusa možemo da posmatramo kao sastavni deo prirodnih procesa na planeti. A to što pri tome posustala ekonomija (industrija, saobraćaj) troši i oslobađa manje energije je od zanemarljivog uticaja na klimu.
Poznat je vaš stav da čovek ne može da menja prirodu. Da li se sada pokazalo da se neodgovorno ophodimo prema prirodi?
– Bez energije izvan planete, po univerzalnim zakonima kosmosa, nema prirodnih procesa na planeti, ni života. Ta vanzemaljska energija određuje prirodu planete. Sticajem evolutivnog razvoja, ljudski rod je svojim umnim sposobnostima zavladao nad drugim vrstama. Postoji predlog da se poslednjih pola stoleća u razvoju planete nazove antropocen, jer se smatra da čovek bitno utiče na geološke, hidrološke i atmosferske procese i na biosferu. Moguće uvođenje antropocena kao epohe i hipoteze o odlučujućem značaju čovekovog delovanja na vreme i klimu predstavlja vrhunac čovekovog antropocentrizma (sve zavisi od ljudi). Pošto prirodni procesi (vreme, klima, zemljotresi, vulkani) ne zavise od čoveka, rezultat njegove aktivnosti možemo da svedemo na ekološki nivo.
Ima li povezanosti između pandemije i promena klime?
– Nesporno je da čovek zagađuje životnu sredinu i ugrožava biljne i životinjske vrste. S druge strane, postoje tvrdnje da je pandemija uzrokovana promenom klime koju je čovek izazvao. Ta tvrdnja izlazi van prirodnih principa i zakona. Virusi samo iskoriste povoljne uslove za širenje. Analize pokazuju da je širenje virusa snažnije zimi (malo sunca, više oblaka) i u godinama oko Sunčevog minimuma aktivnosti (slabo UV i X
zračenje). Ova pandemija je upravo školski primer tih uslova.
Sada kada su ljudi u izolaciji na ulice gradova širom Evrope i sveta izašle su životinje. Šta nam to govori?
– Ljudska populacija je neuporedivo veća u odnosu na ranije vekove. Zbog toga joj je potrebno više energije, hrane i životnog prostora. A oni to čine na račun drugih vrsta i tako ih ugrožavaju. Nije se populacija medveda i vukova u Evropi, bizona u Americi, lavova, slonova, nosoroga u Africi i kitova u okeanima smanjila zbog promena klime već zbog ljudske sebičnosti i gramzivosti. Ugrožene vrste se guraju u rezervate. I ne samo životinje, poslednjih vekova osvajači iz Evrope su uništili mnoge stare civilizacije i preostalo stanovništvo saterali u rezervate. I sve to zbog prostora i prirodnog bogatstva. Povlačenje ljudi u svoje kuće, tokom ove pandemije, osmelilo je neke vrste da uđu na teritorije drugih.
Merenja pokazuju da je vazduh zbog obustave proizvodnje i vožnje znatno čistiji?
– Gasovi i mikročestice iz industrije i svih vidova sabraćaja sigurno zagađaju vazduh, a otpadne vode zemljište, reke i mora. Nepovoljni meteorološki uslovi, pogotovo zimi pri magli i kad nema vetra, povećavaju zagađenost vazduha u industrijskim zonama i velikim gradovima. Manje prljave industrije i manje saobraćaja, čistiji vazduh. Tehnologije za prečišćavanje smanjuju zagađenost vazduha, ali je njihova primena srazmerna ekonomskoj snazi privrede i države. Bogati udišu čistiji, a siromašni zagađeniji vazduh. Moderna ekonomija se zasniva na profitu, tako da se i u bogatim državama dešavaju ekološke katastrofe.
Blagostanje ima cenu
Koliko uništavanje prirode slabi zdravlje ljudi?
– Čovek teži materijalnom blagostanju, ali to na drugoj strani mnogo košta i to neko mora da plati. Ubrzan razvoj zasnovan na profitu preterano koristi ovozemaljska prirodna dobra. U regionima sa velikom populacijom ima sve manje netaknutog prirodnog okruženja, stanovništvo se zbog zarade doseljava u prenatrpane velegradove. Primer je i poslednja epidemija virusa, žarišta su bila u gusto naseljenim regijama.
Ne otimati od prirode
Todorović ističe i da se iz svake nevolje nauči neka lekcija.
– Ova pandemija nije neposredno vezana za očuvanje životne sredine. Međutim, svest ljudi o krhkosti života je izašla na videlo. Čemu jurnjava za profitom i bogatstvom? Bilo bi razumnije snagu uma i životni potencijal usmeriti na mirniji i duhovniji način života.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
