Geografski, sistemski i industrijski vezani smo za Evropsku uniju, ne postoji alternativa, ovaj region jeste i biće deo zajedničkog evropskog tržišta, a bilo kakve sankcije i remećenje trgovine sa EU bilo bi pogubno za privredu Srbije, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.
Gostujući u Jutarnjem dnevniku Radio televizije Srbije (RTS) Čadež je istakao da, na osnovu ankete koju je PKS sprovela među privredom, 77 odsto smatra da bi uvođenje bilo kakvih sankcija uticalo na likvidnost poslovanja, 66 odsto privrednika ocenjuje da bi se to odrazilo na zapošljavanje, a čak 80 procenata upozorava da bi bilo kakvo pogoršanje odnosa sa EU doveo do povećanja kamatnih stopa i ugrozilo poslovanje.
Predsednik PKS podseća da 10.000 kompanija posluje u Srbiji koje većinski kapital imaju iz EU, a kad se na to doda 80 odsto onih koje izvoze i posluju sa tržištem EU dolazi se do cifre od 370 000 radnih mesta najviše zaposlenih u prerađivačkom i prehrambenom sektoru i IT sektoru.
– Ako dođe do gašenja 10 odsto firmi koje posluju sa EU neće biti dovoljno plata za 16.000 nastavnika ili 14.000 zdravstvenih radnika. Čak kineski i turski investitori u Srbiji izvoze više od polovine, neki i do 84 odsto svojih proizvoda u EU, njih zanima to tržište – ukazuje Čadež i dodaje da je Unija spremna da subvecioniše kroz različite mere svoju industriju, što je dobro i za srpsku privredu.
Ukazuje da je stanje srpske privrede dobro i da raste spoljnotrgovinska razmena.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u evrima pošle godine je porasla za 31,1 odsto. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, zatim sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.
Prošlogodišnja spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 66,6 milijardi evra i bila je veća za 31,1 odsto u odnosu na 2021. godinu. Izvoz je porastao za 26,3 odsto i iznosio 27,6 milijardi evra, a uvoz je povećan za 34,8 odsto i iznosio je 39 milijardi evra.
