Evropska unija planira da uvede duplo veće carine i drastično smanji kvote za uvoz čelika kako bi zaštitila sopstvenu industriju i odgovorila na globalni višak kapaciteta, pre svega iz Kine.
Evropska unija planira da poveća carine na uvoz čelika na 50 odsto i gotovo prepolovi količinu čelika koja može da uđe na njeno tržište, pokazuje nacrt predloga u koji je Bloomberg imao uvid.
Trenutno je na snazi privremeni mehanizam za zaštitu evropske industrije čelika, kojim se uvodi carina od 25 odsto na većinu uvoza kada se iscrpe postojeće odobrene kvote. Taj mehanizam ističe u junu, a EU već mesecima radi na uvođenju trajnijeg režima, koji bi trebalo da bude predstavljen naredne nedelje.
Evropska komisija, koja je zadužena za trgovinsku politiku bloka, predlaže povećanje carina na 50 odsto „kako bi se smanjio rizik od preusmeravanja trgovine“, navodi se u dokumentu. Time bi se carinska politika EU uskladila sa onom u Sjedinjenim Američkim Državama, koje već godinama pokušavaju da ograniče posledice viškova kapaciteta iz Kine.
Nova stopa odnosila bi se na uvoz nakon što se dostignu određene kvote. Prema proračunima Bloomberga, ukupna količina čelika pokrivena kvotama smanjila bi se na 18,35 miliona tona, što predstavlja prosečno smanjenje od 43,7 odsto u odnosu na period do jula 2024. godine.
Predlog predviđa kvote po proizvodnim kategorijama na osnovu istorijskih proseka, a Komisija želi da dobije ovlašćenja i za uvođenje kvota po državama.
Planirano je da se mere preispituju svakih pet godina, počevši od jula 2031, dok bi pregled obuhvata proizvoda i kategorija trebalo da usledi u roku od dve godine od usvajanja regulative.
Mehanizam uključuje i takozvane „melt-and-pour“ odredbe, kojima se carine i kvote određuju prema mestu gde je čelik prvi put proizveden. Time bi se sprečilo da velike zemlje proizvođači preusmeravaju čelik u Evropu preko trećih država.
Duboka kriza
Industrija čelika u EU poslednjih godina prolazi kroz duboku krizu usled masovnog priliva jeftinog uvoza iz Kine i drugih azijskih ekonomija, piše Biznis. Situacija je dodatno zakomplikovana kada je predsednik SAD Donald Tramp povećao carine na čelik i aluminijum na 50 odsto ubrzo po stupanju na funkciju.
Paralelno sa tim, EU nastoji da postigne dogovor sa Vašingtonom kojim bi se snizile carine od 50 odsto na izvoz evropskog čelika i aluminijuma ka američkom tržištu.
Industrijski komesar EU, Stefan Sežurn rekao je da Komisija već sledeće nedelje planira da predstavi predlog novih mera.
– I dalje verujemo u međunarodni poredak u kojem je trgovina moguća, ali nećemo biti jedini koji sebi nameću principe koje drugi više ne poštuju – preneli su izvori njegove reči.
Udruženje evropske čeličane industrije Eurofer već duže vreme traži oštrije mere i novi sveobuhvatni trgovinski režim posle 2026. godine, kako bi se ublažili razorni efekti viškova globalnog kapaciteta na evropsko tržište.
– Ako ne bude jakih barijera za uvoz čelika ispod cene koštanja, osnovni stubovi evropskog prosperiteta, poput automobila, kamiona, baterija i vetroturbina, neće moći da se proizvode od našeg čelika – upozorio je Henrik Adam, izvršni direktor kompanije Tata Steel Europe.
– Komisija je prepoznala rizik i sada brzo reaguje trgovinskim merama.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
