Osim porasta troškova života, nadležni pad broja stranih radnika pravdaju i pooštrenim kontrolama granica i novim EU sistemima.
Belgija beleži sve manji broj stranih radnika, kako iz zemalja EU, tako i izvan nje, dok se tržište rada u zemlji „hladi“. Pad je posebno izražen kod direktnih upućivanja radnika iz EU i izdavanja nacionalnih viza. Ipak, uporedo se beleži rast broja radnika izvan EU koji dolaze posredstvom druge evropske zemlje.
U 2024. godini oko 205.000 ljudi radilo je u Belgiji po EU pravilima o „upućivanju radnika“, što je skoro četvrtinu manje nego 267.000 zabeleženih 2017. godine. Ovaj sistem omogućava zaposlenima da privremeno rade u Belgiji, a da ostanu pod socijalnim osiguranjem svoje matične zemlje.
Broj dugoročnih radnih viza za građane izvan Evropske unije pao je za 9 posto u 2024. na oko 8.000, dok su kratkoročne dozvole za privremeni rad smanjene za 12 posto. Boravišne dozvole za rad ostale su stabilne na oko 39.000. Pad dolazaka EU državljana takođe je vidljiv, Belgija je od 2017. godine izgubila skoro 62.000 upućenih radnika.
Tzv. „dvostruko upućivanje“ podrazumeva da radnici izvan EU prvo budu zaposleni u drugoj EU zemlji, a potom poslati u Belgiju. U 2024. ovako je radilo gotovo 50.000 ljudi, što predstavlja 10 posto povećanje u odnosu na prethodne dve godine. Najviše dolaze iz Ukrajine, Brazila, Belorusije, Bosne i Hercegovine i Indije. Građevinarstvo, logistika i poljoprivreda posebno zavise od ove radne snage.
Uzroci pada potražnje i izazovi za budućnost
Zvaničnici pad pripisuju slabom ekonomskom rastu i rastu troškova, dok stroža pravila za ulazak i boravak dodatno smanjuju dolaske. Pored toga, pooštrene kontrole granica i novi EU sistemi, poput Entry/Exit sistema od oktobra 2025. i ETIAS sistema od 2026, dodatno ograničavaju pristup sezonskim i kratkoročnim radnicima.
Za belgijske poslodavce, pad broja stranih radnika može značiti da se okrenu lokalnom zapošljavanju ili većoj automatizaciji, dok radnici možda ponovo razmišljaju o Belgiji kao destinaciji za rad.
Sezonski i kratkoročni radnici mogli bi da imaju manje prilika dok se kontrole pooštravaju. U 2026. sistem ETIAS zahtevaće od posetilaca iz 59 zemalja bez vize da prethodno podnesu zahtev za odobrenje putovanja. Dozvola će važiti tri godine i omogućavaće višestruke ulaske, ali graničari će i dalje odlučivati ko ulazi.
Zajedno, ove kontrole predstavljaju korak ka strožem nadzoru i standardizovanim pravilima ulaska širom EU. Belgija se dugo oslanjala na strane radnike. Ali kako upućivanje iz EU opada, vize padaju, a kontrole pojačavaju, taj model dolazi pod pritisak. Za poslodavce, to može značiti da se okrenu lokalnom zapošljavanju ili automatizaciji. Za radnike, to može značiti da ponovo razmotre Belgiju kao destinaciju za rad.
Što se tiče potražnje za radnicima u drugim državama EU, ona varira od zemlje do zemlje pa tako Italija planira izdavanje gotovo 500.000 novih radnih viza za nerezidente između 2026. i 2028. godine kako bi rešila problem nedostatka radne snage i podržala ekonomiju suočenu sa demografskim izazovima.
Ovaj plan je odgovor na nisku stopu nataliteta i starenje populacije, preneo je Rojters, a sektorima poput poljoprivrede i građevine je od ključne važnosti.
Rumunija je odobrila godišnju kvotu od 100.000 radnih dozvola za strane radnike, pri čemu najveći broj dolazi iz Nepala, Šri Lanke, Indije, Bangladeša, Egipta, Pakistana, Maroka, Turske, Etiopije i Filipina, a većina stranih radnika zapošljava se u Bukureštu i okolnim okruzima.
U Češkoj su uvedene promene u zapošljavanju stranih radnika, koje se odnose na početak radnog odnosa, sezonske poslove i obavezne vakcinacije, sa ciljem bolje integracije stranih radnika i prilagođavanja tržišta rada aktuelnim potrebama.
