Branko povezao Beč i Karlovce

Povodom 200 godina od rođenja jednog od najznačajnijih pesnika srpskog romantizma – Branka Radičevića, u Beču – gradu u kojem je živeo i preminuo, održana je svečana akademija u organizaciji ambasadora Srbije u Austriji Marka Blagojevića i Austrijsko-srpskog kulturnog društva „Vilhelmina Mina Karadžić“, koje je obeležilo i pet godina rada. Posebno dragi gosti koji su uveličali svečanu akademiju bili su predstavnici opštine Sremski Karlovci, mesta u kojem Branko Radičević počiva.

Ambasador Blagojević poželeo je dobrodošlicu svim gostima u, kako je rekao, njihovu kuću, na teritoriju Srbije. Čestitao je jubilej društvu „Vilhelmina Mina Karadžić“, a Zahvalnicu za podršku u radu uručila mu je Svetlana Matić, osnivač i prva predsednica.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije Brankica Janković istakla je da je Branko Radičević, uz Đuru Daničića i Jovana Jovanovića Zmaja, bio jedan od najplodnijih pesnika epohe romantizma.

U ime Opštine Sremski Karlovci pismo i čestitke pročitala je Mirjana Jovanović, šefica kabineta predsednika opštine Dražena Đurđića. Ona je sa Nadom Ostojić, načelnicom Odeljenja za društvene delatnosti, kulturu i prosvetu, boravila u Beču.

Dr Jelena Ratkov Kvočka govorila je o školovanju Branka Radičevića u Sremskim Karlovcima, što ga je, kako je naglasila, toliko inspirisalo da napiše „Đački rastanak“, u kojem je, boraveći u Beču, opevao Karlovce i svoje đačke dane, te poželeo da mu u Karlovcima bude večno prebivalište. Branko je preminuo i sahranjen u Beču 1853, odakle su njegovi posmrtni ostaci, tri decenije kasnije, preneti iz glavnog grada Austrije, čime je ispunjena njegova želja da počiva na Stražilovu (vrh na Fruškoj gori nadomak Sremskih Karlovaca).

Svetlana Matić je govoreći o značajnom jubileju naglasila da je Branko stvarao na srpskom narodnom jeziku i svoje prvo delo „Pesme“ objavio 1847. u Beču. Između ostalog, Matićeva je skrenula pažnju i istakla da je Branko Radičević najomiljeniji karlovački đak koji je s toliko ljubavi opevao Sremske Karlovce i đačko doba u njima. Ipak, najsnažnije je stvarao u Beču, u saradnji sa Vukom, Đurom, Njegošem, Kornelijem Stankovićem i svakako u naročitoj korelaciji sa Vilhelminom Minom Karadžić, kojoj je napisao i posvetio pesmu „Pevam danju, pevam noću“.

U umetničkom programu članovi pozorišta „Kozačinski“, koje u Sremskim Karlovcima vodi dr Jelena Ratkov, govorili su o Branku u Beču, o njegovim studentskim i revolucionarnim danima, uz zanimljivosti iz njegove biografije, stvaralaštva i umetničkih uticaja. Program je bio isprepleten njegovim pesmama koje su pevali i govorili glumci Barbara Stanković, Jovana Banjanin i Danilo Jovanović, a među kojima su bile „Devojka na studencu“, „Molitva“, „Pesma Mini Karadžić u spomenicu“, „Ao brate“, „Ukor“, „Nikad nije vito tvoje telo…“, „Oj jesenje duge noći“.

Svečanoj akademiji su prisustvovali Milica Topalović, konzul Srbije u Beču, ambasador BiH u Austriji Slaviša Bencun, vojni izaslanici i druge ličnosti iz kulturnog i javnog života.

Posle zvaničnog dela programa nastavljeno je druženje uz koktel i dodelu zahvalnica zaslužnim pojedincima, članovima i iskrenim prijateljima društva „Vilhelmina Mina Karadžić“.

Nastavak saradnje

Drugog dana boravka u Beču delegacija Sremskih Karlovaca, posle svečanog ručka sa predstavnicama diplomatskog kora, bila je gost Zajednice srpskih klubova. Gosti iz Srbije su uručili i donaciju od 500 vrednih knjiga biblioteci „Mina Karadžić“. Tokom boravka u Beču obišli su zgradu na kojoj je postavljena spomen-ploča posvećena Mini Karadžić, fotografisali se ispred biste Vuka Karadžića, a posetu Beču završili su prisustvom liturgiji u Sabornom hramu Svetog Save.

Susret prijatelja doneo je i dogovore o saradnji koja će se u narednom periodu nastaviti u Sremskim Karlovcima, otvaranjem izložbe posvećene Milici Stojadinović Srpkinji, čija je autorka prof. Svetlana Matić, a dizajner Dušan Borisavljević.

Letopis kao svedočanstvo

Svetlana Matić je prisutne upoznala sa brojnim kulturnim aktivnostima koje je ASKD „Mina Karadžić“ u proteklih pet godina realizovalo u cilju približavanja naše kulture Austrijancima.

– Očuvanje srpskog kulturnog, duhovnog i nacionalnog identiteta iskonski je cilj društva, što je bilo moguće potvrditi i na ovoj svečanoj akademiji. Tim povodom do kraja godine biće priređen i štampan letopis društva kao svedočenje o prethodnom radu u kome će se naći inicijative, organizovane kulturne manifestacije i obeležavanje značajnih godišnjica iz naše bogate prošlosti i kulturne baštine – naglasila je Matićeva.

Pamtimo stradalnike

Stane Ribič, predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj, koji se sa suprugom Anicom odazvao pozivu i došao u Beč, osvrnuo se na brojne projekte koji su realizovani u Slovačkoj, između ostalog, da su Srbi dobili status nacionalne manjine 2010. Govorio je i o obnovi Srpskog vojnog groblja u Velikom Međeru na kojem je sahranjeno više od 6.000 srpskih mučenika iz Prvog svetskog rata koji su svoju živote ostavili u tom gradiću.

– Cilj nam je da spasimo grobove srpskih vojnika i civila od propasti i održimo sećanje na srpski narod koji je stradao u Slovačkoj. Na tlu Slovačke, inače, postoji osam spomenika srpskih stradanja, u mestima Komarno, Trnava, Žilina, Ilava, Banska Bistrica, Trenčin, Šamorin i Veliki Međer – istakao je Ribič.