Bosna i Hercegovina se zbog višemesečne krize našla u fokusu Zapada, ali se situacijom u ovoj zemlji bavi ne samo Istok, već je prethodnih dana bilo živo i na samom Zapadnom Balkanu gde je došlo do više susreta i razgovora u trouglu Beograd-Zagreb-Sarajevo.
Specijalni izaslanik SAD za izborne reforme u BiH je protekle nedelje započeo višednevne razgovore u Sarajevu u cilju rešenja krize u BiH.
Već godinama se, kaže Suzana Grubješić, priča kako nešto mora da se uradi sa Bosnom i Hercegovinom, odnosno kako se to formuliše da BiH postane funkcionalna država.
– Vidimo da je ekipa američkog predsednika Džozefa Bajdena zamenila dosadašnje američke diplomate u regionu, da su neki dobili nova zaduženja, pa je američki izaslanik Metju Palmer taj koji će se baviti baš izbornom reformom u BiH, kao i da će biti promenjeni američki ambasadori u regionu, a da će Džim O’ Brajen biti zadužen za borbu protiv korupcije na Zapadnom Balkanu. Sve to nam govori da će se SAD ozbiljnije pozabaviti sa BiH, prevashodno s tom izbornom reformom. Odnosno da će pokušati da nađu rešenje za problem sa hrvatskim predstavnikom u Predsedništvu BiH Željkom Komšićem koji je izglasan bošnjačkim glasovima – ukazuje naša sagovornica.
Ona smatra da je izborna reforma u BiH nešto što sigurno sleduje.
– A druga stvar je da američka politika od Dejtona naovamo radi da i BiH postane deo evroatlantskih struktura. Na tom planu su i do sada već neke stvari urađene, poput poziva za članstvo u NATO – zaključuje Suzana Grubješić.
O reformama izbornog zakona se putem Tvitera oglasila Ambasada BiH u Sarajevu, navodeći da su ključne za funkcionalnost i stabilnost, ali i da bi se osiguralo da se glas svakog građanina broji. Uz to se ukazuje da SAD i EU nedvosmisleno podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH, kao i da su tu da podrže dijalog.
– Lokalni političari na kraju imaju odgovornost da građanima omoguće vlast koju zaslužuju, uključujući ponovno uspostavljanje normalnog funkcionisanja državnih institucija i izgradnju međusobnog poverenja – iznela je stav ambasada.
U trouglu Beograd-Zagreb-Sarajevo je prethodnih dana bilo živo. Sastali su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lider HDZ BiH Dragan Čović, u Zagrebu hrvatski predsednik Zoran Milanović sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom, a potom i Čović sa Dodikom u Istočnom Sarajevu. Lider SDA Bakir Izetbegović je izrazio spremnost za susret sa Vučićem, a Vučić je izjavio da je, kada je interes Srba u pitanju, posebno o odnosima Bošnjaka i Srba, takođe spreman za razgovor, bez obzira na to gde će se i kada održati, jer razgovor je blagorodan.
„Forma nije bitna, Bošnjaci i Srbi žive i u Srbiji, a interes Srbije su mir, stabilnost i povezivanje, a ne ratovanje.“
Uključile se Moskva i Ankara
O situaciji na Balkanu su razgovarali šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i njegov turski kolega Mevlut Čavušoglu, a u razgovoru na marginama Samita G 20 u Rimu su izrazili spremnost da rade u cilju stabilizovanja situacije.
– Bilo je reči o koordinaciji zajedničkih napora kako bi se stabilizovalo stanje na Balkanu, odnosno o zajedničkim koracima za rešenje problema u BiH uz korišćenje multilateralnog formata – prenosi Sputnjik.
Komplikovan ustav
Suzana Grubješić ističe da BiH ima najkomplikovaniji ustavni sistem na svetu, pa će, kaže ona, usaglašavanje ići teško kao i do sada.
– Preduslov za svaku promenu, za svaki dogovor je saglasnost sva tri konstitutivna naroda. I tu se, na tom planu, ništa neće menjati – kaže Grubješićeva.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
