Bivši vojnik otkrio: Šta je izraelska “Hanibalova direktiva”?

Kontroverzna politika izbegavanja zarobljavanja izraelskih vojnika sada nije formalno na snazi, ali i dalje ima odjeka u ratu u Gazi, kažu neki analitičari.

Jehuda Šaul opisuje svoje tri godine službe u izraelskoj vojsci, od 2001. do 2004. godine, kao „najnasilniji period“ izraelsko-palestinskog sukoba do tog trenutka.

Druga Intifada (2000-2005), ili Palestinski ustanak, bila je na vrhuncu, a tada 18-godišnji Šaul bio je pešadijski borbeni vojnik, kasnije je unapređen u komandanta. Padobranac, rođen i odgajan u Jerusalimu, služio je na okupiranoj Zapadnoj obali dve godine, a treću godinu bio je stacioniran na granici Izraela sa Libanom.

Sada 41-godišnji Šaul, suosnivač je izraelske nevladine organizacije „Breaking the Silence“, prve takve organizacije izraelskih vojnih veterana koja poziva na okončanje izraelske okupacije Zapadne obale, Istočnog Jerusalima i pojasa Gaze.

Ali za Šaula je Hanibalova direktiva imala smisla kao ratnog vojnika.

Pa šta je to tačno? I da li je direktiva, za koju se veruje da je Izrael suspendovao 2016, relevantna za trenutno izraelsko bombardovanje Gaze u kojem je ubijeno više od 9.000 ljudi? Bombardovanje je usledilo posle napada Hamasa 7. oktobra na južni Izrael u kojem je ubijeno više od 1.400 ljudi, a najmanje 200 Izraelaca, uključujući vojnike i civile, zarobljeno.

Šta je „Hanibalova direktiva“?

Direktiva, poznata i kao Hanibalova procedura ili Hanibalov protokol, je izraelska vojna politika koja predviđa upotrebu maksimalne sile u slučaju otmice vojnika, rekao je Šaul.

– Otvaraćete vatru bez ograničenja, kako biste sprečili otmicu – rekao je on i dodao da se upotreba sile sprovodi čak i uz rizik da se ubije zarobljeni vojnik.

Osim pucanja na otmičare, vojnici mogu da pucaju na raskrsnice, puteve, autoputeve i druge puteve kojima protivnici mogu provući kidnapovanog vojnika, rekao je Šaul.

Izraelska vojska je negirala tumačenje direktive koja dozvoljava ubijanje njihovih kolega vojnika, ali izraelski vojnici, uključujući Šaula, shvatili su to kao dozvolu da rade upravo to, jer je to više nego scenario u kojem je vojnik zarobljen.

Šaul je rekao da je direktiva usmeno podeljena s njim i drugim komandantima. „Nikad nisam video nikakav pisani tekst pravila“, rekao je.

Prema Anisi Belal, međunarodnoj pravnici koja je specijalizovana za oružane sukobe i međunarodno pravo, te višem istraživaču na Ženevskom postdiplomskom institutu, direktiva nikad nije bila zvanična politika i zato nikad nije ni objavljena u celosti.

– S pravne tačke gledišta, direktiva je vrlo kontroverzna – rekla je Belal za Al Džaziru.

Aspekt direktive koji rizikuje ubistvo vojnika je kontroverzan prema međunarodnom pravu, s obzirom na to da države moraju poštovati pravo svojih građana na život, što nije pravo izgubljeno čak i ako ih druge države zarobe, objasnila je ona.

Odakle dolazi naziv?

Poreklo naziva direktive je sporno, a neki izvori kažu da je nazvana po čuvanom generalu Kartagine koji je odlučio da se otruje umesto da padne u zarobljeništvo Rimljana 181. p.n.e.

Izraelski vojni zvaničnici su, međutim, rekli da je računar nasumično generisao ime.

Zašto je direktiva kreirana?

Godine 1986. komandanti izraelske vojske izradili su doktrinu nakon što je tri vojnika izraelske pešadijske Brigade Givati zarobila naoružana libanska grupa Hezbolah.

U to vreme Izrael je okupirao južno područje Levantinske zemlje, u području koje je zauzeo i nazvao bezbednosnom zonom nakon invazije na Liban 1982. Hezbolah je zarobio vojnike koji su patrolirali ovom zonom, koja će ostati pod izraelskom okupacijom do 2000. godine.

Pripadnici brigade su videli vozilo kako se izvlači sa svojim zarobljenim saborcima, ali nisu otvorili vatru. Direktiva je kreirana kao odgovor, kako bi se osiguralo da se to više nikada ne ponovi.

Posmrtni ostaci zarobljenih vojnika vraćeni su u Izrael 10 godina kasnije, 1996. godine, u zamenu da Izrael vrati tela 123 borca Hezbolaha, saopštila je izraelska vlada.

– Tvrdolinijski stav koji je Izrael zauzeo tada, rezultat je činjenice da je otmica vojnika strateški potez za neprijatelja, rekao je Šaul, dajući mu pregovaračku moć, kao i mogućnost da utiče na nacionalni moral i javnu podršku sukobu.

Zašto ne menjati zatvorenike?

Hamas je 2006. zarobio izraelskog vojnika Gilada Šalita. Posle pet godina zatočeništva, konačno je pušten u zamenu za više od 1.000 palestinskih zatvorenika, što je najveći broj zatvorenika koje je Izrael pustio za jednog od svojih vojnika.

– Oslobađanje palestinskih zatvorenika je “smatrano kao poniženje i narušavanje nacionalne časti”, što je Izrael dovelo u stanje nacionalne psihoze – rekao je Uri Misgav, izraelski novinar „Hareca“.

– Zato želimo da sprečimo hvatanje vojnika po svaku cenu, čak i po cenu smrti vojnika – navodi Šaul.

Kada je poslednji put aktivirana?

Dana 1. augusta 2014., tokom izraelskog 50-dnevnog bombardovanja Pojasa Gaze, koje je izraelska vojska nazvala operacijom „Zaštitna ivica“, napadnuto je južno područje opkoljene enklave Rafe, koje se graniči sa Egiptom, nakon što su borci Hamasa zarobili izraelskog oficira, poručnika Hadara Goldina.

Izraelska artiljerija i tenkovi tukli su četiri naselja nekoliko sati, ispalivši u proseku granatu u minutu, dok su borbeni avioni istovremeno izvodili vazdušne napade. Smrtonosna vatrena moć ubila je najmanje 135 civila, a „Amnesti internešenel“ je taj dan proglasio „crnim petkom“ i optužio Izrael da je počinio ratne zločine.

– U očima izraelske javnosti i u očima Palestinaca u Gazi, Izraelci su izgubili operaciju hvatanjem Goldina – ističe Šaul.

Zato je gruba moć bila način da Izrael dobije prednost, dodao je.

Izraelska vojska će kasnije zaključiti da je Goldin podlegao ranama u borbama s Hamasom, međutim, njegovo telo nikada nije pronađeno.

Ali čak i u Izraelu, ova epizoda je izazvala uznemirenost – uključujući i redove vojske.

„Vojska koja želi da spasi zarobljenika ne ponaša se ovako. Vojska koja želi da osigura smrt i zarobljenika i onih koji su ga zarobili ponaša se ovako“, napisao je tada jedan vojnik, prema Misgavu, tadašnjem armijskom generalu Beniju Gancu. Ganc je sada član ratnog kabineta izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Kada je direktiva opozvana?

Vjeruje se da je direktiva povučena 2016. godine.

Nejasno je šta je dovelo do njenog poništenja, ali izveštaj izraelskog državnog kontrolora preporučio je vojsci da ukine direktivu zbog kritika koje je Izrael dobio zbog njene upotrebe u Rafi, kao i zbog njenih različitih tumačenja od strane onih u vojsci, izveštavao je tada „Harec“.

Da li je direktiva i dalje relevantna za trenutni napad Izraela na Gazu?

Hamas je 7. oktobra zarobio više od 200 Izraelaca, od kojih su mnogi još uvek u zarobljeništvu ili su ubijeni u izraelskim vazdušnim napadima na Gazu, saopštio je Hamas. Ali mnogi od zarobljenih su civili, a ne vojnici, na koje se direktiva ne odnosi.

Osim toga, sam broj zarobljenika ovog puta čini direktivu suvišnom, kaže Šaul.

– Recimo da Hamas ima jednog vojnika i da recimo sporazum kaže da se oslobodi hiljadu (palestinskih) zatvorenika. U zatvoru je 5.000 zatvorenika. Sada, recimo, Hamas ima šest i oni su odlučili da oslobode 3.000 – rekao je Šaul.

– Ali sada Hamas ima 200! – zaključio je.