Bisera Turković na specijalnom zadatku u Briselu? Providna igra protiv Srpske i uvlačenje BiH u NATO

Na sastanak sa glavnim sekretarom NATO-a Bisera Turković nije otišla kao ministar spoljnih poslova BiH, već kao ministar spoljnih poslova SDA. Ona je svesna da daljih evroatlantskih integracija BiH nema bez izričitog odobrenja RS, ali ona tu činjenicu svesno ignoriše.

Navodne strepnje građana BiH da politička kriza u zemlji sve više prerasta u bezbednosnu, na šta je Bisera Turković prilikom sastanka u Briselu ukazala generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, kucanje je na otvorena vrata Alijanse. U kontekstu pitanja proširenja NATO-a kojem se RS izričito suprotstavlja, ova poruka, po mišljenju stručnjaka bačena je na plodno tlo.

Alijansa vreba BiH, Turkovićeva je preporučuje

Dve stvari su upadljive, ukazuje Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Prvo, nepoštovanje Rezolucije Narodne skupštine RS o vojnoj neutralnosti, koja je već pet godina na snazi. I druga, koja se tiče izjave Bisere Turković da je RS faktor koji destabilizuje BiH i Balkan, što se uklapa u matricu po kojoj je srpski faktor remetilački i kao takav mora biti pritisnut od strane Zapada, pre svega NATO-a.

– Ovakve poruke padaju na plodno tlo NATO-a, gde postoji želja da se proces evroatlantskih integracija odblokira i da se ubrza ulazak BiH u NATO. Znamo da se već godinama formira slika o srpsko-ruskoj saradnji kao hibridnoj pretnji za BiH i Balkan i u tom kontekstu se gleda i na saradnju koju Milorad Dodik ima sa Ruskom Federacijom. Prepreka planovima NATO-a nisu samo stavovi Dodika, već i drugih relevantnih partnera u Banjaluci, a najviše naroda u RS.

Verni NATO saveznici

Poseta Bisere Turković Briselu apsolutno je van Ustava BiH i van njenih nadležnosti, kategoričan je Milan Tegeltija, pravni savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika. To je njen samostalni nastup, smatra, koji ne prezentuje spoljnu politiku BiH, jer tu politiku vodi Predsedništvo BiH koje njoj nije dalo ni nalog ni saglasnost za takve akcije. Po mišljenju Tegeltije, političko Sarajevo na ovaj način priču oko vraćanja nadležnosti RS pokušava da stavi u kontekst borbe — za i protiv NATO-a — pri čemu sebe preporučuje kao vernog saveznika.

– Njihova namera je da zainteresuju NATO ne bi li zemlje-članice izvršile pritisak na RS, u smislu odustajanja od vraćanja nadležnosti, odnosno ne bi li je definisale kao neprijatelja. Providna i jasna igra koja se nepogrešivo uklapa u širu sliku kontinuiranih pritisaka na RS.

Borba za konstitutivnost

Poruke koje Turkovićeva šalje predstavnicima NATO-a treba analizirati, smatra, u kontekstu procesa koji se odnosi na Izborni zakon, na kojem će se pokazati pravo lice bošnjačke politike.

– Oni ne žele nikakav dogovor. U ovom trenutku se i Srbi i Hrvati bore za konstituivnost, Hrvati za onu golu ravnopravnost i čuvanje statusa konstituivnosti, a Srbi da ne bi ušli u fazu u kojoj se trenutno nalaze Hrvati. Ovde nije reč o benignoj stvari, jer preti mogući bojkot izbora od strane hrvatskih političkih stranaka okupljenih u Hrvatskom narodnom saboru. Svakako će ovo dodatno usložiti odnose u BiH – smatra Tegeltija, dodajući da Sarajevo sada pominje i četvrti narod u BiH, građane koji čine 95 odsto etničkih Bošnjaka.

U celini, Zapad, posebno onaj njen anglosaksonski deo, potpuno je svrstan na stranu bošnjačkog političkog rukovodstva, zaključuje Tegeltija, ocenjujući da je ova politička simbioza i dovela do krize u kojoj se BiH trenutno nalazi.

Snažan konsenzus u RS po pitanju evroatlantskih integracija

Pitanje proširenja NATO-a i tretiranje onih aktera koji se tome suprotstavljaju kao faktora koji destabilizuju bezbednost u Evropi, nije novijeg datuma, ali Mitić u ovom trenutku ne očekuje previše toga od strane NATO-a, koji je preokupiran situacijom u Ukrajini, na koju je usmerena sva politička i vojna pažnja.

– Čini se da NATO osim političkog pritiska koji dolazi kroz izjave funkcionera, sekretara ali i država-članica, nema mogućnost da nešto više uradi u ovom trenutku, niti postoji namera da koristi neke druge instrumente. Čini se da je postojeći pritisak dovoljan i da će se on sistematski nastaviti u pokušaju NATO-a da na sve načine slomi otpor RS ka daljim evroatlanstkim integracijama.

Ovi pritisci manevarski prostor RS, smatra Mitić, ne čine manjim. On, po njegovom mišljenju, zavisi isključivo od čvrstine stavova RS po pitanju evroatlantskih integracija.

– Po tom pitanju u samoj RS postoji snažan konsenzus. Naravno, važna je podrška Ruske Federacije, kao i podrška koja dolazi iz Narodne Republike Kine, koje se takođe suprotstavljaju širenju NATO-a, o čemu je bilo reči prilikom nedavnog susreta Si Đinpinga i Vladimira Putina u Pekingu.