U martu ove godine, Srpsko prosvjetno i kulturno društvo „Prosvjeta“ Austrija organizovalo je humanitarni koncert u Beču sa ciljem da se pomogne najmlađima u selu Osojane, jednom od retkih srpskih sela u Metohiji koje još uvek ima živu zajednicu. Sredstva prikupljena tokom ovog događaja namenjena su završetku radova na izgradnji vrtića „Maja“ u tom selu.
Delegacija „Prosvjete“, koju su predstavljali blagajnici Udruženja Aleksandra i Srđan, boravila je na Kosovu i Metohiji od 22. do 25. maja 2025. godine. Tokom ove posete predata je i konkretna pomoć – sredstva u iznosu od 4000 evra.
U Osojanima smo dočekani s velikom srdačnošću i toplinom. Obišli smo vrtić „Maja“, u kome trenutno boravi oko dvadesetoro dece. U razgovorima sa vaspitačima i meštanima, osetili smo koliko im znači činjenica da nisu zaboravljeni.
Direktor vrtića, Nebojša Elezović, izrazio je iskrenu zahvalnost na donaciji, naglasivši da je ona od velikog značaja, jer će omogućiti završetak radova na podovima u celom objektu. On je dodao da je materijalna podrška svakako važna, ali da je, možda još značajnije, to što su Srbi iz Austrije došli lično da obiđu svoje sunarodnike i time pokazali da im je do njih stalo.
Posetili smo i osnovnu školu „Radoš Tošić“, u kojoj danas ima oko 60 đaka. Tamo nas je posebno potresla rečenica koju je izgovorila Sonja Vuković, pedagog u toj školi. Dok nam je pokazivala učionice i pričala o svakodnevnom životu dece i nastavnika rekla je: „Evo vidite, ovako mi živimo, radimo, školujemo se, a onda kada padne noć i pogase se svetla …“, i tu je zaćutala, a nama je zastala knedla u grlu i sve nam je bilo jasno.
Te reči ostaju da zvone u tišini i podsećaju na stvarnost sa kojom se ljudi u enklavama svakodnevno suočavaju.
Nakon boravka u Osojanima, zajedno sa ostalim učesnicima misije, Srpskim centrom iz Beča, Udruženjem srpskih privrednika u Austriji, kao i Zajednicom srpskih klubova iz Salcburga obišli smo i širi prostor Metohije: manastir Gorioč, Pećku patrijaršiju, manastir Visoki Dečani, a potom smo noćili u Velikoj Hoči. Sledećeg dana obilazili smo manastir Svetih Arhangela kod Prizrena, kao i sam Prizren gde smo posetili Prizrensku Bogosloviju i crkvu bogorodice Ljeviške, a zatim nastavili put prema Gračanici, još jednoj srpskoj enklavi koja se nalazi na svega nekoliko kilometara od Prištine.
Poslednjeg dana boravka obišli smo Gazimestan – poprište Kosovskog boja, manastir Sokolicu, Kosovsku Mitrovicu, selo Draž i Zubin Potok.
– Nemoguće je rečima opisati ljubav i gostoprimstvo koje smo doživljavali u svakom mestu u koje smo svraćali. Razgovarali smo sa domaćinima, raspitivali se kako žive, kakve su im potrebe, da li se plaše itd. Posebno nam je ostala u sećanju rečenica koju je izgovorila gospođa Radica iz Zubinog Potoka: ‘Ja odavde dobrovoljno nikada neću otići, mogu samo da me odnesu’. Te reči najbolje oslikavaju hrabrost i odlučnost naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji da po svaku cenu ostanu na svojim ognjištima – kažu Aleksandra i Srđan, koji su se, puni utisaka, vratili sa ovog kratkog putovanja kojeg će se dugo sećati.
Ova poseta nije bila turistička. To je bio put sećanja, svedočenja i, pre svega, put odgovornosti na kome smo naučili da pomoć ne znači samo novčanu donaciju, već lični susret, toplu reč, pogled u oči i reči: nismo vas zaboravili. Iako nas od Kosova i Metohije deli više od 800 kilometara, ono je duboko u našim srcima, jer Kosovo i Metohija nije samo geografski pojam – to je duša, prošlost i budućnost srpskog naroda.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
