Riblji fond u Jadranskom moru smanjuje se zabrinjavajućim tempom, a na to utiču prekomerni lov, klimatske promene, kao i doseljavanje novih vrsta riba koje ugrožavaju postojeću riblju populaciju.
Zbog svega toga, stručnjaci upozoravaju da „nestaje Jadran koji smo znali“, prenosi Hina.
– Ribolov i naši riblji resursi imaju velike poteškoće, klimatske promene su veliki problem, a Jadran koji smo znali nestaje – ističe Alen Soldo, profesor na Odeljenju za studije mora Univerziteta u Splitu.
U većini mediteranskih zemlja, uključujući i Hrvatsku, plava riba je glavni deo celokupnog ulova, a ribarska industrija boji se da će zbog prevelikog ulova ribolov biti zaustavljen, pri čemu su administrativne mere drastične ili zakasnele.
Soldo predlaže da na određeno vreme na nekom području bude uvedena potpuna zabrana ribolova, ako se lovi premlada riba koja se još nije izmrestila.
On je takođe upozorio da invazivne i doseljene vrste riba menjaju prirodnu okolinu Jadranskog mora.
– Jedna od najinvazivnijih vrsta, riba lav, prošle godine je prvi put zabeležena na našem delu obale, a ove godine već nekoliko puta. Poznato je da je ta riba na mnogim mestima u Sredozemlju promenila prirodnu okolinu – upozorio je Soldo.
Naučni savetnik na splitskom Institutu za okeanografiju i ribarstvo Jakov Dulčić ističe da je tokom poslednje tri decenije zabeležen dolazak 46 novih vrsta riba u Jadransko more, u kojem živi više od 460 vrsta riba.
Kaže da je jedna od najgorih invazivnih vrsta u Sredozemnom moru – vatrenjača – uočena kod Visa na dubini od 15 metara u avgustu 2021., kao i ove godine kod Račišća na ostrvu Korčuli.
Stručnjake zabrinjava što agresivne vrste ugrožavaju domicilne vrste riba, a neke od njih su opasnost po zdravlje ljudi.
– Jedan od primera je kamena riba u istočnom Sredozemlju, čiji ubod može biti fatalan, kaže Dulčić, koji je učestvovao u izradi drugog izdanja Atlasa egzotičnih riba u Sredozemnom moru iz 2021. godine.
Navodi da je za 20 godina, od prvog izdanja Atlasa 2002. godine, u Mediteran došlo 107 egzotičnih vrsta riba, više nego u čitavom prethodnom veku.
Invazivne vrste riba menjaju demografsku strukturu riblje populacije, a u istočnom Sredozemlju neke vrste pridošlica su uspostavile svoje populacije.
Dulčić ukazuje da, ako dođe do značajnijih promena u temperaturi mora, vrlo brzo možemo očekivati loš scenario sa stanjem bioloških resursa u Jadranskom moru.
Najnovija istraživanja upozoravaju na ozbiljne pretnje koje klimatske promene donose u zemljama u razvoju, gde se očekuje znatan pad biomase riba do 2100. godine.
– U nekim tropskim regijama taj će pad iznositi 30 ili 40 odsto, što će najviše osetiti zajednice koje zavise od ribarstva kao glavnog izvora hrane i prihoda – upozorava Dulčić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
