Subota 15. 12. 2018.
Washington
00
  • Chicago
    50
  • New York
    30
  • Belmont
    80
  • Atlanta
    110
  • Boston
    100
  • Firt
    80
  • Denver
    80
  • Detroit
    30
  • Dover
    120
  • Hartford
    90
  • Orlean
    30
  • Helena
    90
  • Ren
    40
  • Honolulu
    210
  • Las Vegas
    50
  • Portland
    150
  • Salem
    60
  • Santa Fe
    -20
  • Tampa
    190
  • Topeka
    30
0
Subota 17.11.2018.
00:55
Al Džazira A

Al Džazira: Koju igru Rusija igra u Avganistanu?

Vlada Rusije je ranije ovog meseca bila domaćin dugo očekivane mirovne konferencije o Avganistanu na kojoj su bili predstavnici Talibana. Posle skupa, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov fotografisao se sa članovima talibanskog vođstva koji su, što je paradoks, još uvek na ruskoj listi terorista, piše Al Džazira Balkans.

EPA/JALIL REZAYEE
 

Za pažljivije posmatrače ruske spoljne politike, jasno je kako je konferencija bila prilika za fotografisanje kako bi se javno objavila želja Kremlja da se ponovo pozicionira na jugu Centralne Azije, i naročito u Avganistanu. Talibani su takođe imali koristi od konferencije: prvi put su njihovi predstavnici učestvovali na forumu koji je organizovala neka od stalnih članica SB UN.

Konferencija od 9. novembra nije bio prvi put da su se Rusija i Talibani sastali na razgovorima. Ova oružana grupa je želela da uspostavi odnose sa Rusijom još 1995. godine kada je kontrolisala određeni broj južnih provincija države, uključujući Kandahar. Prvi nezvanični kontakti Rusije i Talibana uspostavljeni su u drugoj polovini 1990-ih nakon što su Talibani porazili Vladu mudžahedina u Kabulu aprila 1996. godine i tražili međunarodno priznanje njihovog režima.

Komunikacija između Talibana i Moskve na kraju je rezultirala susretom zatvorenim za javnost u Ašhabadu, prestonici Turkmenistana, koji je dogovorio pokojni turkmenski lider Saparmurat Nijazov. Ruska delegacija susrela se sa talibanskim predstavnicima koji su imali jedan zahtev: ruska podrška talibanskim predstavnicima za zauzimanje mesta stalnog predstavnika Avganistana u UN.

Vlada Rusije je smatrala nerazumnim ovaj zahtev i zbog toga više nije bilo sastanaka. Kasnije se saznalo da je ta odluka možda bila velika diplomatska greška. Talibanski lideri su tada jasno bili spremni na kontakte (i bili daleko manje neprijateljski nastrojeni prema Rusiji neko sadašnji) što je Moskva mogla da iskoristi u svoju korist.

Jedna od posledica prekida kontakata Rusije (i drugih država) sa Talibanima jeste činjenica da su postali mnogo radikalniji. Pošto nisu mogli da obezbede međunarodno priznanje, lideri Talibana su nastavili sa ugošćavanjem lidera al-Kaide Osame bin Ladena dok je on planirao i koordinisao napade 11. septembra.

Rusija je pokušala da uspostavi nove kontakte sa Talibanima tek sredinom 2010-ih nakon žestokog pada rusko-američkih odnosa, početka ruske vojne operacije u Siriji i kretanja militanata iz Sirije ka Avganistanu.

Rusija želi da igra ulogu "mirotvorca" u Avganistanu kako bi imala prevagu u svojim odnosima sa SAD. Jačanjem odnosa sa Talibanima, koji se bore protiv Vlade Ašrafa Ganija koji je blizak saveznik SAD, Moskva želi da postane važan igrač u rešavanju sukoba u Avganistanu, mestu gde se spajaju interesi raznih regionalnih i svetskih sila.

Do uspeha ruskog mirotvornog nastojanja u Avganistanu ne može doći bez nekog dogovora sa SAD čije vojno prisustvo, zajedno sa NATO, održava administraciju predsednika Ganija. Kremlj to jasno razume i pokušava da izvuče maksimalnu političku korist iz saradnje sa Talibanima u okviru moskovske konferencije.

Činjenica da ruska mirovna inicijativa neće mnogo doneti bez učešća SAD je nešto što i sami talibanski lideri dobro razumeju. Svrha njihove posete Moskvi nije bilo ponavljanje tog stava, već i pokazivanje SAD-u kako postoje "alternative", odnosno da ako se Vašington ne uključi, Talibani će tražiti političku, pa i vojnu podršku od njegovog takmaca - Moskve.

Do sada američki predsednik Donald Tramp nije ispunio svoje obećanje kako će "vratiti kući" američke vojnike iz Avganistana i pod pritiskom Pentagona je odobrio slanje dodatnog vojnog osoblja. Ali, njegova strategija bi se mogla promeniti u drugoj polovini predsjedničkog mandata.

On očajno želi da bude ponovo izabran i zato mu treba velika diplomatska "pobeda" koju bi prodao glasačima. Postizanje dogovora sa Talibanima i povlačenje iz Avganistana bi mu mogla biti pobeda koja mu je jako potrebna, zaključuje Al Džazira.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Ronald Zeliger (45)
GUBITNIK
Miodrag Koprivica (63)
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Dinamičan dan, okruženi ste velikim brojem prijatelja. Svi nešto traže od vas, bilo da je to savet ili druga vrsta pažnje za koju vi niste raspoloženi.
SAVET: budite strpljivi.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Nešto što odavno priželjkujete, a odnosi se na ljubav, može biti sa uspehom ostvareno. Na poslu moguć neobičan događaj koji će vas nakratko obeshrabriti
SAVET: usporite tempo.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Tolerišete partnerovu neiskrenost. Prepoznajte u svojoj okolini osobu sklonu intrigama, svađama i lažima koja doprinosi neskladu vaše veze.
SAVET: suočite se sa problemom.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online