Zaključci konferencije o izbeglim i raseljenim licima
Šefovi diplomatija BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije izjasnili su se za intenzivniju saradnju u cilju rešavanja problema izbeglica i raseljenih posle Konferencije o trajnom zbrinjavanju izbeglih i raseljenih lica.
Petnaest godina posle rata na prostoru bivše SFRJ, 250 hiljada izbeglih i raseljenih još uvek nema osnovne uslove za život. Konferencija o trajnom zbrinjavanju izbeglih i raseljenih, koja je u Beogradu okupila šefove diplomatija Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, kao i predstavnike UNHCR-a, OEBSA, Saveta Evrope i EU, trebalo bi da označi početak završetka rešavanja tog problema.
U zajedničkom saopštenju nakon konferencije pod nazivom "Trajna rešenja za izbegla i raseljena lica - saradnja država regiona", navodi se da su se ministri spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj, Hrvatske Gordan Jandroković, Crne Gore Milan Roćen i Srbije Vuk Jeremić dogovorili da regionalna pregledna konferencija bude održana početkom 2011. godine.
Najavljene su dalje konsultacije sa međunarodnom zajednicom u cilju organizovanja, u roku od deve t meseci, međunarodne donatorske konferencije radi pomoći u procesima povratka ili lokalne integracije izbeglica i interno raseljenih, zatvaranja kolektivnih centara i pomoći najugroženijima.
Ministri su konstatovali da problem izbeglih i interno raseljenih lica ni u jednoj od tih država nije u potpunosti rešen i da je neophodno intenzivirati regionalnu saradnju u cilju postizanja pravičnog, sveobuhvatnog i trajnog rešenja.
Oni su se dogovorili da se u narednom periodu intenzivira saradnja kroz nadležne nacionalne stručne službe koje će se sastajati dva puta godišnje, a po potrebi i češće.
Crnogorski ministar spoljnih poslova Milan Roćen izjavio je da problemi izbeglih ne smeju da budu zloupotrebljeni da bi se susedima "zabijao klip u točkove na putu evropskih integracija".
Saglasili su se da je nužno sprovesti do kraja i učiniti transparentnijim, postojeće programe u svim zemljama u procesu povratka ili lokalne integracije i uvesti mehanizme koji bi imali vremenske rokove i merljive ciljeve.
Ministri su "potvrdili poštovanje, uživanje i pristup pravima za sva lica koja su izbegla bez obzira na trenutni status bez obzira na njihovu odluku o povratku ili lokalnu integraciju, u skladu sa međunarodnim standardima", piše u saopštenju.
Posebno su reafirmisana i načela sadržana u Sarajevskoj deklaraciji usvojenoj u januaru 2005. godine koja, kako se podseća, podrazumeva uvažavanje prava izbeglih na pojedinačne odluke o zemlji stalnog boravka u smislu povratka ili lokalne integracije i nesmetan pristup pripadajućim pravima.
