Petak 26. 4. 2019.
Washington
60
  • Chicago
    170
  • New York
    120
  • Belmont
    120
  • Atlanta
    210
  • Boston
    200
  • Firt
    150
  • Denver
    220
  • Detroit
    120
  • Dover
    160
  • Hartford
    140
  • Orlean
    140
  • Helena
    210
  • Ren
    90
  • Honolulu
    210
  • Las Vegas
    240
  • Portland
    220
  • Salem
    160
  • Santa Fe
    150
  • Tampa
    260
  • Topeka
    190
4
Subota 31.03.2018.
00:10
Dojče vele A

Milijarde od gastarbajtera - put u propast

Hrvatski gastarbajteri su prošle godine u domovinu poslali rekordnih 2,12 milijardi evra. U Srbiji, BiH ili na Kosovu su iznosi još veći. To nikako nije dobra vest jer iseljavanje na dugi rok znači propast ekonomije.

M. Karović
Sve više građana nekadašnje Jugoslavije spas traži u razvijenijim zemljama EU

Hrvatski građani u inostranstvu svake godine šalju sve više novca "kući". Baš kao nekad u Jugoslaviji, gastarbajteri izdržavaju ili pomažu svoju rodbinu obilno. Samo u odnosu na 2016. godinu, prema podacima Hrvatske narodne banke, cifra koju su preko računa poslali u Hrvatsku povećala se za 120 miliona evra prvi put premašivši svotu od dve milijarde evra. To je daleko veća svota od one koje je Hrvatska zabeležila u direktnim stranim ulaganjima u 2016. godini od 1,7 milijardi.

No, te su doznake samo one koje beleži statistika. Tome valja pridodati da je hrvatska Vlada još pre dve godine procenila da iseljenici u gotovini u Hrvatsku donesu više od milijardu evra, a tu je i potrošnja prilikom dolaska u "stari kraj" koja se zapravo ne može izračunati.

Količina novca ne čudi kada se prisetimo podataka da se iseljavanje ubrzava. Sa 13.000 zvanično iseljenih 2011. godine, nakon ulaska u EU, stigli smo na više od 39.000 iseljenih prema zvaničnim podacima, dok je stvarna brojka bliža 80.000. Međutim, postoji velika razlika između Hrvatske i bivše Jugoslavije.

Sve manje rođenih

Za Jugoslaviju je ekonomska migracija bila dobra vest. Zemlja je imala višak radne snage i tako je smanjivala nezaposlenost, emigranti su slali velike količine novca, u devizama koje su bivšoj državi bile potrebne. Prema podacima koje je portal mojevrijeme.hr pronašao u izveštajima Svetske banke o globalnom razvoju iz 1981. godine, 1978. godine količina novca koji su iseljenici slali u Jugoslaviju prelazila je 51 odsto vrednosti izvoza jugoslovenske industrije.

Danas doznake gastarbajtera pokrivaju svega petnaestak odsto hrvatskog izvoza, no Hrvatska ubrzano gubi radnu snagu. Iako u iseljavanju prednjače muškarci, sve više iseljenika odlazi s porodicama ili zasnivaju porodice u inostranstvu te ne planiraju svoju budućnost u Hrvatskoj. Prošle godine je u Hrvatskoj rođeno najmanje dece u poslednjih 100 godina, svega 36.647.

Sve je to put u propast, upozorava u razgovoru za DW profesorka Marijana Ivanov s Ekonomskog fakulteta u Zagrebu.

- Dugoročni neto efekat priliva sredstava s jedne strane i gubitka ljudi s druge strane je sigurno negativan, iako u kratkom i srednjem roku ima pozitivni učinak na BDP i životni standard dela stanovništva u Hrvatskoj - kaže ona.

- Stope rasta hrvatskog BDP bile bi znatno niže, a razmere siromaštva znatno veći, da iseljena Hrvatska ne šalje novac članovima porodica i da iseljenici ne troše deo inostranih zarada tokom godišnjeg odmora provedenog u Hrvatskoj. Na taj način kroz rast potrošnje hrvatska država ubire i veće poreske prihode od PDV-a kao najizdašnijeg javnog prihoda - kaže Ivanov.

Penzioni sistem puca po šavovima

- Iseljavanje stanovništva dugoročno deluje na snižavanje potencijalne stope rasta BDP, nema novih investicija, smanjuje nam se ukupna produktivnost, demografska slika je iz godine u godinu sve lošija, a penzioni i zdravstveni sistemi pucaju po šavovima. Pri tome novih produktivnih ulaganja neće ni biti ako se domaće tržište stalno sužava - smanjenjem broja stanovništva koje živi, troši i privređuje u zemlji - dodaje ona.

Ivanov kaže da državu čine ljudi bez kojih Hrvatska ostaje, ne radeći ništa da privuče strance iz siromašnijih zemalja na svoje tržište rada.

- Ujedno, doznake porodice iz inostranstva, uz socijalne transfere države, svakako su faktor koji demotiviše deo stanovništva da postanu aktivni učesnici na hrvatskom tržištu rada.

I druge zemlje bivše Jugoslavije u sličnoj su situaciji. Dok su prema podacima Eurostata za 2016. godinu doznake iz inostranstva u Hrvatsku činile 4,3 odsto BDP-a (a gruba računica govori da će za 2017. godinu verovatno premašivati pet odsto), doznake iseljenika iznosile su 8,4 posto BDP-a Srbije, 9,9 posto BDP-a Crne Gore i čak 14,7 posto BDP-a Kosova. Doznake 1,7 miliona ljudi rođenih u Bosni i Hercegovini, koji sada žive u 51 zemlji sveta, povećale su BDP matice za čak 10,9 odsto. A to su samo doznake koje su išle preko računa, gotovinu je nemoguće izbrojati.

Iako podaci za Hrvatsku u poređenju s istočnim okruženjem zvuče još i dobro, Hrvatska je uz Letoniju najviše zavisna od doznaka iz inostranstva od svih članica Evropske unije. Doznake iseljenih Slovenaca, recimo, iznosile su svega 2,4 odsto BDP-a te zemlje, a prosek EU je 0,7 odsto.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Subota 31.03.2018. 00:35
mi gastarbajteri koji unosimo velike pare u svoju domovinu..nas pljackaju na granici ..policija i na kraju komsije ...nas gledaju kao strance ..dok su komunisti bili biloje postovanja i paznje prema gastarbajterima..i prema tome se vidi koliko srbin srbina mrzi....na nas koji zivimo u inostranstvu srbi su ljubomorni itd...strasno
Subota 31.03.2018. 02:09
I sam sam donosio i ostavljao a sada mi je skupo i samo putovanje, bez posla i prihoda. Politicari to nisu iskoristili za razvoj zemlje vec su gledali da to koriste za svoj interes. Polako ce i ta cesma da presusi. Vecina ce ostati izvan maticne zemlje, kada stari pomru nece biti ni doznaka.
Subota 31.03.2018. 02:23
Narodna izreka nemij da mi ti upecas ribu i das vec mi pomogni i nauci meda sm pecam. Umesto da stalno saljete doznake i intervento pomazete svoje koji se u principu kad posaljete trenutno zadovoljni vi im pomognitr da sami naprave neki biznis da mogu pristojno da zive i nek sami sebi stvaraju to je bolje i za njih i za drzavu,
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Dragan Đilas (52)
GUBITNIK
Vojislav Šešelj (64)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Nemate strpljenja za tuđu površnost, pa vam zbog toga sledi uzbudljivo popodne puno rasprava i svađa. Zbog nagle reakcije možete biti odbačeni.
SAVET: obuzdajte bes.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Odložite rešavanje svih složenih pitanja i ne gubite strpljenje u kontaktu sa kolegama. Predstoje nepetosti na poslu, naročito zbog finansijske situacije.
SAVET: fokusirajte se na voljenu osobu.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Pogrešno shvatate voljenu osobu, pa ako iz toga izvučete i zaključak, problemi su neminovni. Pre nego što utvrdite poentu, tražite da vam se objasne detalji.
SAVET: prekontrolišite troškove.
  • 2019 © - vesti online