Sreda 27. 3. 2019.
Washington
50
  • Chicago
    60
  • New York
    10
  • Belmont
    10
  • Atlanta
    150
  • Boston
    180
  • Firt
    50
  • Denver
    110
  • Detroit
    30
  • Dover
    70
  • Hartford
    50
  • Orlean
    20
  • Helena
    110
  • Ren
    00
  • Honolulu
    200
  • Las Vegas
    190
  • Portland
    220
  • Salem
    70
  • Santa Fe
    130
  • Tampa
    240
  • Topeka
    130
1
Nedelja 16.07.2017.
00:58
Tanjug A

Da li će i kada papa Franja kanonizovati Stepinca?

Mešovita katoličko-pravoslavna komisija, formirana na inicijativu pape Franje, tokom proteklih godinu dana nije uspela da približi stavove o liku i delu hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca, ali je dobra vest da je dijalog dve crkve ne samo uspostavljen, već i da će biti nastavljen.

wikimedia.org/Janezdrilc
Da li će papa popustiti Hrvatima i kanonizovati Alojzija Stepinca?

To je jedinsten stav sagovornika Tanjuga bliskih obema crkvama, koji tvrde da će taj dijalog biti nastavljen, možda, kako kažu, "ne tako često i u tom formatu, i ne samo o Stepincu".

Ta činjenica, međutim, nije podjednako prihvatljiva za hrvatsku javnost i deo Katoličke crkve u Hrvatskoj, pogotovo ne onu sve glasniju u glorifikaciji ustaštva, i naravno, za javnost u Srbiji.

Tu na scenu stupaju mediji, koji javnost u Hrvatskoj treba da uvere da su pravoslavci "izgubili" i da će Stepnac koliko već naredne godine biti svetac, a oni u Srbiji ovdašnju javnost treba da uvere u sve suprotno od toga.

Šta će odlučiti papa?

Čini se da, kada je o kanonizaciji Stepinca reč, hrvatski mediji imaju teži zadatak, s obzirom na to da aktuelni, po mnogo čemu neobični Papa, koji je proglašavan i komunistom zbog svog zalaganja za siromašne I od društva odbačene, ne žuri da kardinala tzv. "Crkve u Hrvata" proglasi svecem.

Procene poznavalaca prilika u obema crkvama, koji insistiraju na realnosti, jedinstveni su u stavu da papa Franja, mada se, kažu, nikad ne zna, ipak nikada neće kanonizovati Stepinca. Papi se, naime, ne žuri da reši to pitanje.

O tome je još novembra 2015. Poglavar Rimokatoličke crkve obavestio bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića tokom njihovog susreta u Vatikanu.

Da zaista tako i misli, papa je potvrdio tako što je, reklo bi se, u dobrom komunističkom maniru godinu dana kasnije formirao Mešovitu katoličko-pravoslavnu komisiju, neku vrstu radne gruupe, koja je trebalo da utvrdi istinu o Stepincu I donese zaključke na osnovu kojih bi on lakše "prelomio".

Stoga, smatraju poznavaoci prilika u obema crkvama, ne treba obraćati pažnju na "hrvatski tisak", posebno onaj namenjen desnoj, radikalnoj čitalačkoj publici, usko povezanoj sa konzervativnim delom hrvatske crkve, koji će nastaviti sa veličanjem Stepinca, jer je on za njih žrtva komunističkog progona I terora.

Šta Hrvati mogu da očekuju?

Upravo zato, možda, treba podsetiti da među najuglednijim hrvatskim intelektualcima kao što je novinar Darko Hudelist Ili Drago Pilsel, reanije sagledavaju ovu temu i spremni su da hrvatskoj javnosti ponude istinu, kojoj je i sam papa veoma naklonjen.

O toj istini, na primer, Hudelist je pre par godina napisao da "kardinal bl. Alojzije Stepinac neće biti kanonizovan za vreme aktuelnoga pontifikata pape Franje".

Hudelist je, naime, tada za nedeljnik Globus napisao da mu je jedan, kako je naveo, vrlo dobro upućeni insajder iz vatikanskih redova rekao da misli da "ovaj papa neće preseći, on će to odugovlačiti..."

Ni nekadašnji (poslednji) ambasador SFRJ pri Svetoj Stolici Ivica Maštruko ne veruje da bi do kanonizacije moglo doći u skorije vreme. On smatra da Papi nije stalo da izaziva dalje konfrontacije i da će on verovatno odložiti Stepinčevu kanonizaciju.

Prema najavama I očekivanjima Hrvatske katoličke crkve, pak, Stepinac je do sada uveliko trebalo da bude kanonizovan, a oklevanje pape Franje se tumači kao želja za uspostavljanjem boljih odnosa sa pravoslavnoom crkvom, pre svega onom Ruskom.

Unutar SPC podeljena su mišljenja o tom pitanju. Deo episkopa episkopa smatra da Stepinčeva kanonizacija ne bi uopštre trebalo da bude tema za SPC, dok je za deo vladika Stepinac "nesporni saradnik ustaškog režima I zločinac".

Reuters
Ne žuri sa odlukom o kanonizaciji: Papa Franja

Stepinac tolerisao genocid

Uglednii hrvatski teolog, publicistaiI novinar Drago Pilsel, koji papu Franju poznaje još dok je bio nadbiskup Buenos Ajresa, napisao je svojevremeno da mu se čini da je poglavaru Rimokatoličke crkve laknulo kada je dobio pismo iz Beograda od patrijarha Irineja u vezi sa kanonizacijom Stepinca jer, kako je naveo, sada ima razlog da "kantom hladne vode ohladi usijane glave hrvatskog episkopata".

Po priznanju mnogih velikodostojnika unutar Hrvatske katoličke crkve postoji "tvrdo jezgro", koje predstavlja ne tako mali problem za ostatak Crkve. Pilsel je, naime, više puta do sada rekao I napisao da "nema dileme da je Stepinac tolerisao genocid".

- Smatram da je (Stepinac) bio osoba insuficijentne političke inteligencije, a dokumentacija pokazuje da je bio kompromiser - kaže Pilsel, precizirajući da bi se moglo reći da je nadbiskup bio fasciniran činjenicom da je "hrvatska država (NDH) osnovana i smatrao je da je treba apsolutno podržavati bez obzira na rasistički karakter njenih temelja".

- I to je ta bolna istina koju aktueni hrvatski cardinal Bozanić i kolege ne žele da private - navodio je Pilsel u svojim tekstovima objavljenim u hrvatskim I srpskim medijima.

Pilsel se, takođe, slaže sa kolegom Marinkom Čulićem, koji kaže da Stepinac nije bio klasični kolaborant ustaša, već da je, štaviše, znao da im se suprotstavi, možda dovoljno za status blaženog koji ima, ali ne i za status sveca, za koji ga kandiduju.

- Ali to i nije najbitnije - o svemu bi se moglo razborito razgovarati da iza toga ne stoji ovako ultimativno hrvatska Katolička crkva, koja je po mnogo čemu gora, ustašoidnija i kukavičkija od samog Stepinca - naveo je svojevremeno Pilsel.

Problematična tzv. "Crkva u Hrvata"

I tu je, smatra on, problem jer papa Franja mora na neki način da doskoči nagomilanim problemima  tzv. "Crkve u Hrvata", crkve koja se nije ogradila od ustaštva na način na koji su to učinili nemački biskupi od nacizma, crkve koja i dalje prihvata odlikovanje koje je Stepinac dobio od ustaških vlasti i to krajem 944, kao I to što je kao nadbiskup razkrinkavao u zemlji i van odmetnike s područja Nezavisne Države Hrvatske.

- Naravno, tog odlikovanja se Rimokatolička crkva u Hrvatskoj nikad nije odrekla ili od njega ogradila. To je tvrda i žalosna činjenica. Govorimo o Crkvi koja bi uvodila pozdrav "za dom - spremni" - naveo je takođe Pilsel.

Objašnjava da zapravo papa ima problem sa crkvom koja funkcioniše kao bastion ostrašćenog pseudohršćanskog fundamentalizma, kojem je "slučaj Stepinac" nova prilika za otkopavanje rovova prema nominalnoj braći u Hristu - pravoslavnim Srbima.

Zato, smatra Pilsel, "hrvatsko društvo mora da smogne snage i kaže istinu do kraja o toj gorkoj činjenici svoje istorije, ali i o drugim zločinima koji su učinjeni u ime drugih ideologija".

- Tada će i hrvatski narod zalečiti ljagu što su joj naneli neki iz njegovih redova - Pilselov je žaključak.

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Nedelja 16.07.2017. 07:58
Pilsel !? Još jednom se točnim pokazalo:"Nema goreg popa od raspopa". Kada se je trebao zarediti za svećenika otišao čovjek u veleumne novinare-inetelektualce.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Jaroslav Foldina (57)
GUBITNIK
Branislav Nedimović (42)
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Predstoje neprijatne vesti. Previše informacija odjednom učiniće da koncentracija padne na nivo koji je zabrinjavajuć. Svedite obaveze na minimum.
SAVET: ne upuštajte se u rasprave.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Predstoje neprijatne vesti. Previše informacija odjednom učiniće da koncentracija padne na nivo koji je zabrinjavajuć. Svedite obaveze na minimum.
SAVET: ne upuštajte se u rasprave.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Stiže vest koju dugo očekujete. Prividno pozitivan ishod vas može navesti na preterani optimizam. Ne slavite pobedu dok je u potpunosti ne realizujete.
SAVET: boravite više u prirodi.
  • 2019 © - vesti online