Čitajte u "Vetsima": Hrvatska bi da se širi do Apatina?
Zagreb traži razgraničenje na osnovu katastarske podele, dok Srbija insistira da je granica na matici Dunava.
Odlukom Arbitražnog suda, Slovenija i Hrvatska su posle dve decenije napokon ustanovile šta je čije u Pirejskom zalivu i tokom reke Dragonje.
Ova odluka najviše je pogodila nesuđenog Slovenca, Jošku Jorasa koji je, preko noći postao internet zvezda jer je svoju kuću u "lijepoj našoj", i pre zvanične odluke označio kao teritoriju "dežele". Joras nije imao sreće, granica na tom mestu nije promenjena, ali sva je prilika da će Srbija i Hrvatska uskoro dobiti svog novog "Jošku Jorasa", jer za razliku od spora sa Slovenijom, Hrvatska i Srbija imaju neraščišćen "račun" dug oko 145 kilometara.
Upravo toliko je duga granica između dve države, a u spornim delovima se nalazi i desetina sela, kao i zemlja u privatnom vlasništvu. I dok Srbija smatra da je tok Dunava prirodna granica između dve zemlje, koji je svojevremeno "aminovala" i Badinterova komisija, dotle Hrvatska ni za pedalj ne odstupa od stava da se zbog izmenjenog rečnog korita Dunava "šta je čije" isključivo gleda preko katastarskih knjiga iz perioda Austrougarske monarhije.
Može li Srbija uopšte u EU ako i dalje nema definisane granice, posebno prema članici te Unije, možete pročitati u štampanom izdanju "Vesti".
