Đavolje vodenice
Vodenice su u Srbiji nekada bile obavezni deo seoskog krajolika, i mogle su se naći uz skoro svaku rečicu, čak i potok. U vodenicama se mlelo žito i dobijalo brašno za hleb, koji je bio glavna narodna hrana.
Ali, vodenice su osim toga bile i značajno mesto za selo, jer su se oko njih sastajali meštani svaki put kada je valjalo oko nečega dogovoriti se i doneti važnu zajedničku odluku.
O društvenom značaju vodenica svedoči i njihov popis u Srbiji iz 1867. godine kada je zabeleženo čak 7.125 vodenica. Interesantno je da je najviše vodenica bilo u užičkoj nahiji, više od 1.000, a najmanje ih je sagrađeno u okolini Jagodine.
Da li zbog mesta na kojima su podizane, uvek izdvojenim od naselja i često nepristupačnim, ili njene povezanosti sa vodom, koja su kod ljudi od davnina izazivala strahopoštovanje, tek, vodenice su oduvek bile obavijene velom tajnovitosti.
O njima su u narodu ispredane brojne maštovite priče kao o sastajalištu vila i nečastivih sila. Tako su postale nadahnuće i za najveće srpske književnike. Jednu od najlepših priča koja se vezuje za vodenice i vampire, nazvanu "Posle 90 godina", napisao je Milovan Glišić.
Predanje veli da je prvu vodenicu među Srbima napravio Sveti Sava, ali je ona bila bez čeketala, one daščice preko koje žitno zrno iz koša klizi u žrvanj, vodenično kamenje, i tu se melje. Ne znajući šta da radi, Sava zamoli pčelu da mu pomogne da otkriju tajnu kako se čeketalo pravi.
Pčela odleti kod đavola i otkri Savi kako đavolovo čeketalo odskače od kamena i istresa zrna iz koša pod gornji kamen žrvnja. Otad u srpskom narodu živi verovanje da je vodenica ne samo božja, nego i đavolja stvar i da se kod vodenice đavoli okupljaju.
Predanje vele da đavoli zaustavljaju vodenice, a ponekad ih i ruše, a od đavola i njegove volje zavisi da li će vodenica koja se zaglavila ponovo da promelje. Ali, takođe se veruje i da voda koja se odbija od drvenih lopatica vodenice pomaže bolesnicima da ozdrave, ako se u njoj okupaju.
Otuda je u vodenici sjedinjeno dvojstvo dobra i zla, koje je i inače karakteristično i za mnoga druga narodna verovanja o predmetima. Tako narodna tradicija beleži i dosta priča o vodeničarima. To su ljudi koji su preko potrebni čoveku, ali ujedno i opasni jer borave i danju i noću na mestu gde mogu i đavoli obitavati.
