Premijer sa literarnim darom
Strane diplomate i obaveštajci su se naročito zanimali za ličnost kneza Milana Obrenovića.
Austrijski konzul Benjamin Kalaj mu je zamerao lakomislenost i despotsku ćud, ali mu je priznavao neobičnu pronicljivost. U izveštaju Beču naveo je razgovor koji je vodio sa srpskim knezom početkom 1874. godine.
Tumačeći Kalaju stanje u Srbiji, knez ju je opisao kao zemlju seljaka i činovnika, nesposobnu da organizuje državnu upravu, jer seljak ne ume da upravlja državom.
Činovništvo je, tvrdio je knez, demoralisano, spremno da služi svakome, ali i da se pobuni protiv onog ko hoće da mu uzme službu. Nedostaju mu pravi intelektualci, jer su oni koje ima, zapravo siromasi upućeni na državnu službu, i u njoj se brzo utope.
I istoričar Slobodan Jovanović je pretresao ličnost kneza Milana, zaključujući da je njegov politički moral u najmanju ruku bio čudan: sa jedne strane je bio otvoren u iznošenju svojih mišljenja, a sa druge, isticao da je život borba u kojoj pobeđuje onaj ko je lukaviji, nemilosrdniji i ko prikriva svoje prave namere.
Posle pada premijera Jovana Ristića, knez je 1873. ponudio Jovanu Marinoviću da obrazuje vladu. Kada je Marinović prihvatio poziv, imao je 52 godine. Bio je poreklom iz Sarajeva, pa su ga zbog toga zvali Bošnjo, iako je već imao bogatu političku karijeru u Srbiji. U doba kneza Aleksandra Karađorđevića radio je kao sekretar Sovjeta, tadašnje vlade, i kao načelnik Ministarstva spoljnih dela i ministar finansija. Pod Mihailom Obrenovićem bio je predsednik Sovjeta, a knez mu je poveravao i pisanje važnih nota i važne misije u inostranstvu, kao i tajni diplomatski rad.
U lepoti izražavanja i pisanja nadmašio je i tada nedodirljivog u tom polju, svog prethodnika Jovana Ristića. Marinović je doživeo čast da mu lično knez Gorčakov, ruski ministar spoljnih poslova, čestita na lepo sročenim i ubedljivim diplomatskim notama.
